Oni su začeti ili rođeni 1999. u ratnoj atmsferi. Iako ih se ne sećaju, sirene, bombe i krstareće rakete obeležili su njihove živote. Zato ih pojedini socijolozi nazivaju "tomahavk generacijom".

Mia Olujić je rođena 14. aprila 1999. godine u GAK-u. Kaže da njena majka i ona nisu morale da odlaze u sklonište.

"Zahvalna sam majci što nije bila prepuna kortizola u trenucima kada sam bila u stomaku jer ne bi imalo dobre posledice kasnije za dete", rekla je Mia.

"Mama je zatrudnela i saznala da je trudna u periodu kada je bombardovanje počelo. Ne mogu da shvatim kako je njoj u tom trenutku bilo jer sada kada vidim trudnice, pošto se u savremenom svetu potpuno drugačije predstavlja trudnoća - kako je ona uspela da pazi na sebe", rekla je Sofija Bukvić. 

Kristina Brajović Car, profesor psiholoških nauka kaže da istraživanja evidentno pokazuju da postoji značajna statistička korelacija između toga da kod dece, koja su bila izložena negativnom dejstvu stresa na majku tokom odrastanja - kognitivni razvoj može biti usporen i otežan.

Pored toga, u tim situacijama gde to evidentiramo, ima i drugih činilaca, kaže ona.

Stres su osetili neposredno, ali ih je priča o bombardovanju oblikovala i stalno ih prati.

"Prva asocijacija koju imam na to su momenti kada su mi ljudi govorili da sam ja dete bombardovanja. Nikad nisam imala svest o tome", kaže Mia.

"Ja sam rođen u Somboru i roditelji mi nisu mnogo pričali o bombardovanju, mene je to mnogo zanimalo, hteo sam da saznam kako je to zaista bilo, tražio sam arhive i našao sam razne reportaže", kaže Vuk Stanojević iz generacije 1999.

Mislim da moja generacija generalno ne vidi te velike posledice koje su usledile nakon 1999. i to je tužno, jer je to veliki istorijski događaj vezan za našu zemlju, kaže Sofija.

Kristina Brajović Car ističe još jednu psihološki važnu stvar - narativ koji se detetu priča vezano za njegovo rođenje.

"Negde može ta priča o tome da je on u nekoj lošijoj situaciji mnogo više psihološki da se odrazi kasnije na odrastanje i na sliku o sebi nego što su to neurološke predispozicije, kaže psiholog.

Bili su odgovorni, savesni, motivisani za rad 

Jelena Bošković učiteljica u penziji 2006. godine primila je ovu generaciju u prvi razred i odlično ih se seća. Kaže da su bili među najboljima, veoma kreativni i motivisani.

"Vrlo su bili savesni, odgovorni, motivisani za rad, sve ih je zanimalo i bili su druželjubivi međusobno, što je bilo bitno", rekla je učiteljica.

"U osnovnoj i srednjoj školi na neki način smo bili ne mogu da kažem etiketirani - aha, to ste vi, konačno ste došli, zanimalo nas je kakvi ćete biti", kaže Vuk Stanojević.

Imam utisak da su možda i fleksibilniji i istraživanja pokazuju da na nekim slučajevima može da se izlaganje rane traume, izlaganje stresu mogu da dovedu do toga da ličnost bude fleksibilnija, da se razvija psihološki imunitet na kasniji stres, kaže Kristina Brajović Car.

I pored bombrdovanja, godina njihovog rođenja 1999. specifična je u društveno-istorijskom kontekstu, i prelazak u novi milenijum doneo je određene karakteristike ovoj genraciji.

Aleksandra Đurković, profesor socioloških nauka kaže da ovu generaciju karakteriše tranzicija kao specifičan društveno-istorijski momenat.

"Dakle, kada se napušta jedan stari sistem uređivanja i preuzima se novi. Mač sa dve oštice je što se tada napušta obično taj neki sistem vrednosti koji je bio karaktrističan za neki prethodni društveni period i teži se nekom novom", rekla je Đurkovićeva.

Te 1999. godine u Srbiji je rođeno oko 72 hiljade beba, iako će mnogi reći da je ova genercija u sociološkom i psihološkom kontekstu specifična upravo zbog bombi, oni se ne slažu.

Mia kaže da nije stekla utisak da se kao pripadnik generacije 1999. razlikuje od prijatelja koji su stariji ili mlađi od nje.

"Čovek je čovek bilo da se rodio 1999. godine, svaki čovek je poseban", rekao je Vuk.