Život pod bombama u Novom Sadu

Prve bombe pale su 24. marta 1999. i na Novi Sad, a u narednih 11 nedelja još 420 projektila. Bombardovan je gotovo svakodnevno i jedan je od gradova koji je pretrpeo najveću materijalnu štetu - ostao bez mostova preko Dunava, oštećeni su zgrada Televizije Novi Sad, Rafinerija, kasarne, zgrada Izvršnog veća i brojni stambeni objekti. Kao i u celoj zemlji živelo se sa nestašicama, posebno struje.

Ružan san fotoreportera Jarovslava Papa trajao je 78 dana, a u realnosti je između dve fotografije bežao od raketa. Teže mu je padalo ono što su osećali svi pod NATO bombama.

"Nemoć. Jednostavno, kada vidiš da si nemoćan bilo šta da promeniš. Jednostavno to tako mora. Neko je zacrtao, neka jača sila. Da to tako mora biti. Tebi samo ostaje da gledaš i da saosećaš i da trpiš posledice bombardovanja", priča Jaroslav Pap.

Čak 12 puta Novosađani su nemoćno gledali kako NATO ruši simbol grada. Rušenje su gledali i oni koju su ga gradili.

"Kada je on otišao na krov i video kako su ga bombardovali, on se onesvestio. Jedva sam ga spasla od toga. Znate, kada nešto radite, onda vam je žao da neko ruši", priča supruga jednog od graditelja mosta.

Pre toga, srušeni su Most slobode. Oleg Nasov poginuo je dok je prelazio Varadinski most.

Nakon rušenja sva tri mosta jedina veza između sremske i bačke strane bila je skela sa velikim gužvama.

Čekalo se satima, a kada bi se oglasile sirene, prestajala je sa radom, kada su mnogi odustajali od planova za taj dan, a drugi su zbog obaveza, morali da čekaju da vazdušna opasnost prođe.

"Ljudi su bili uplašeniji. Neki strah je ušao u te ljude, preplašeni. Sve u svemu i dalje su bili borci i dalje su išli na posao", priča Milan Grče.

Mnogi pod bombama, poput radnika Rafinerije, koja je pogođena čak 157 puta.

"To je bilo jezivo. Čak su morali da trče da benzin prepumpavaju iz jednog u drugi rezervoar. I od tog bombardovanja pričaju da su čak padali sa kreveta", seća se radnik Rafinerije Boško Medić.

Milan Bajić stradao je na kućnom pragu pored Rafinerije, odakle je svakodnevno crni dim grad činio još mračnijim, a Novosađani su se plašili šta udišu.

"Grad je bio pun dima. Onog motornog jer je puklo po Rafineriji. To je bio dim, to nije moglo da se diše. I onda sam rekao, to valjda proradi inat, neki bes ili nemoć u čoveku. Pa da sam imao bilo kakvu bombu i onu atomsku, valjda bi pucao na te avione", kaže Dušan Todorović.

Stotine građana povređeno je kada bi raketa promašila cilj. Kada je bomba pala u stambeno naselje Detelinara i srušila dve zgrade, povređeno je 40 Novosađana.

"I taj naziv. To još više ljude pogađa. Kakav Milosrdni anđeo? To je daleko od toga. Ljudi su stradali. Ljudi koji su nevini", smatra Milan Grče.