Prvi čovek koji se umešao u sukob Srba i Albanaca bio je američki diplomata Ričard Holbruk. Pamte ga kao čoveka koji je početkom devedesetih uspostavio korektan odnos sa Slobodanom Miloševićem. Njih dvojica 1998. sklapaju sporazum koji će, ispostaviće se, samo odložiti NATO bombardovanje.

"Celo vreme je Holbruk ključni čovek i ne samo Holbruk. On je postao glagol u Americi,  'holbrukovanje', te ljude treba 'holbrukovati' – znači da ih treba izložiti žestokom pritisku, pretnjama, koristiti silu i postići će se rezultati. Naravno, Holbruk je ostvarivao divne odnose sa liderima koji su bili spremni da popuste pod njegovim pritiskom, a najgorim barabama je proglašavao one sa kojima nije mogao da napravi posao", objašnjava novinarka Ljiljana Smajlović.

Da napravi posao na Balkanu sledeća je pokušala Madlen Olbrajt. Pred delegacije Srba i Albanaca u Rambujeu postavila je uslove koje su Albanci prihvatili, a srpska strana odbila.

Usledilo je 78 dana bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Sedam godina kasnije, u ime Ujedinjenih nacija, bivši finski predsednik Marti Ahtisari preuzima posredovanje u pregovorima srpskih vlasti i privremenih institucija u Prištini.

"Koji je dobio Nobelovu nagradu za situaciju na Kosovu za nešto što se zove Athisarijev plan koji u suštini ni jedna ni druga strana nisu potpuno prihvatile i koji je na kraju postao instrument da Kosovo postane država", kaže novinar Milivoje Mihajlović.

I početak briselskog dijaloga poznavaoci tumače kao američku igru. Namera je, kažu, bila da takozvano Kosovo iz naručja Ujedinjenih nacija ode u naručje Evropske unije. Bivša upravnica bolnice u Mančesteru, Ketrin Ešton, postaje glavni medijator u pregovorima.

"Želim da kažem da su pregovori okončani, tekst su parafirala oba premijera, želim da im čestitam na njihovoj odlučnosti ovih meseci i hrabrosti koju su imali", govorila je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.

Dogovoreno, albanska strana nije primenila. I to se piše u biografiju Ketrin Ešton, ali i njene naslednice na mestu šefice evropske diplomatije.

"Federika Mogerini je, mislim, zapustila taj dijalog. Ona je prepustila dijalog u ruke lidera Srba i Albanca, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. Oni su upravljali tim dijalogom, a ne ona koja je smatrala da može da vrši taj blag pritisak. Ključni čovek svih pregovora od Rambujea do danas je Hašim Tači, jedini koji sedi za pregovračkim stolom", kaže Mihajlović.

Sve češće se spominje da će se za pregovarački sto vratiti Vašington u liku diplomate Filipa Rikera.

"Riker će da dovede do nekog rešenja za koje se odluče Džon Bolton i možda Majk Pompeo i ne očekujem da Riker pruža veliki otpor tom rešenju a ni da se angažuje u ličnom smislu da ovde rešava svoju karijeru. Riker će biti bitan, bilo ko će biti bitan u Stejt departmentu ako neko odluči da želi da dokaže da je američka uloga ovde važna", kaže Smajlovićeva.

Očekuje se i sledeći korak Evropske unije i najuticajnijih država članica. Kabinet nemačke kancelarke Angele Merkel kratko je saopštio – samit u Parizu samo se odlaže.