Први човек који се умешао у сукоб Срба и Албанаца био је амерички дипломата Ричард Холбрук. Памте га као човека који је почетком деведесетих успоставио коректан однос са Слободаном Милошевићем. Њих двојица 1998. склапају споразум који ће, испоставиће се, само одложити НАТО бомбардовање.

"Цело време је Холбрук кључни човек и не само Холбрук. Он је постао глагол у Америци,  'холбруковање', те људе треба 'холбруковати' – значи да их треба изложити жестоком притиску, претњама, користити силу и постићи ће се резултати. Наравно, Холбрук је остваривао дивне односе са лидерима који су били спремни да попусте под његовим притиском, а најгорим барабама је проглашавао оне са којима није могао да направи посао", објашњава новинарка Љиљана Смајловић.

Да направи посао на Балкану следећа је покушала Мадлен Олбрајт. Пред делегације Срба и Албанаца у Рамбујеу поставила је услове које су Албанци прихватили, а српска страна одбила.

Уследило је 78 дана бомбардовања Савезне Републике Југославије. Седам година касније, у име Уједињених нација, бивши фински председник Марти Ахтисари преузима посредовање у преговорима српских власти и привремених институција у Приштини.

"Који је добио Нобелову награду за ситуацију на Косову за нешто што се зове Атхисаријев план који у суштини ни једна ни друга страна нису потпуно прихватиле и који је на крају постао инструмент да Косово постане држава", каже новинар Миливоје Михајловић.

И почетак бриселског дијалога познаваоци тумаче као америчку игру. Намера је, кажу, била да такозвано Косово из наручја Уједињених нација оде у наручје Европске уније. Бивша управница болнице у Манчестеру, Кетрин Ештон, постаје главни медијатор у преговорима.

"Желим да кажем да су преговори окончани, текст су парафирала оба премијера, желим да им честитам на њиховој одлучности ових месеци и храбрости коју су имали", говорила је висока представница ЕУ Кетрин Ештон.

Договорено, албанска страна није применила. И то се пише у биографију Кетрин Ештон, али и њене наследнице на месту шефице европске дипломатије.

"Федерика Могерини је, мислим, запустила тај дијалог. Она је препустила дијалог у руке лидера Срба и Албанца, Александра Вучића и Хашима Тачија. Они су управљали тим дијалогом, а не она која је сматрала да може да врши тај благ притисак. Кључни човек свих преговора од Рамбујеа до данас је Хашим Тачи, једини који седи за преговрачким столом", каже Михајловић.

Све чешће се спомиње да ће се за преговарачки сто вратити Вашингтон у лику дипломате Филипа Рикера.

"Рикер ће да доведе до неког решења за које се одлуче Џон Болтон и можда Мајк Помпео и не очекујем да Рикер пружа велики отпор том решењу а ни да се ангажује у личном смислу да овде решава своју каријеру. Рикер ће бити битан, било ко ће бити битан у Стејт департменту ако неко одлучи да жели да докаже да је америчка улога овде важна", каже Смајловићева.

Очекује се и следећи корак Европске уније и најутицајнијих држава чланица. Кабинет немачке канцеларке Ангеле Меркел кратко је саопштио – самит у Паризу само се одлаже.