Straha od odlaska lekaru i optimizma se ne odričemo – koliko nas je korona promenila

Pandemija je pokazala da ljudi, ma gde živeli, manje-više slično reaguju na problem. Promenila nam je prioritete, suzbila potrošački mentalitet i naučila nas da štedimo - pokazalo je istraživanje kompanije "Ernst i Jang" u 20 zemalja, među kojima je i Srbija.

Pored toga što brinu za svoje zdravlje i zdravlje članova porodice, svi ljudi na svetu veoma brinu i o ekonomiji, koliko je narušena i kad će se oporaviti. Očekivanja su različita od zemlje do zemlje.

"Ono što je specifično za našu zemlju i možda to pokazuje optimizam našeg naroda, to je da najveći broj ispitanika u našoj zemlji smatra da će se, već nekoliko meseci posle pandemije, sve vratiti na staro, dok je u zapadnoj Evropi, u razvijenim zemljama, taj procenat mnogo manji, odnosno njihova očekivanja su da će za povratak na staro biti potrebne godine", napominje Ivan Rakić, regionalni direktor kompanije "Ernst i Jang".

Najzabrinutiji za svoju egzistenciju su manje obrazovani i oni sa primanjima ispod 48.000 dinara.

Način života sa manje druženja i izlazaka najviše je uticao na ljude 30-ih godina.

Godinu dana nakon pojave pandemije više od 90 odsto ispitanika u Srbiji reklo je da se drugačije druži, kupuje, radi, leči.

"Naš ispitanik izuzetno zazire od poseta zdravstvenoj ustanovi u ovom momentu kada je pandemija na snazi. To se nije pokazalo ni u jednoj od 20 zemalja u tom procentu, jer se trenutno 75 stanovnika Srbije, odnosno ispitanika, zabrinulo na ovom polju", ističe Mila Bjelaković, rukovodilac Sektora za marketing i komunikacije "Ernst i Jang".

Dok većina, suočena sa pandemijom, pokušava da uštedi, osam odsto ispitanika je u potpunosti izgubilo prihode.

Svaki drugi kaže da se ne oseća prijatno u gužvi, na zabavama, u javnom prevozu, ili kada im dolaze majstori u kuću, a ne mali broj, u vreme pandemije i mera, odrekao se i obroka van kuće.