Страха од одласка лекару и оптимизма се не одричемо – колико нас је корона променила

Поред тога што брину за своје здравље и здравље чланова породице, сви људи на свету веома брину и о економији, колико је нарушена и кад ће се опоравити. Очекивања су различита од земље до земље.

"Оно што је специфично за нашу земљу и можда то показује оптимизам нашег народа, то је да највећи број испитаника у нашој земљи сматра да ће се, већ неколико месеци после пандемије, све вратити на старо, док је у западној Европи, у развијеним земљама, тај проценат много мањи, односно њихова очекивања су да ће за повратак на старо бити потребне године", напомиње Иван Ракић, регионални директор компаније "Ернст и Јанг".

Најзабринутији за своју егзистенцију су мање образовани и они са примањима испод 48.000 динара.

Начин живота са мање дружења и излазака највише је утицао на људе 30-их година.

Годину дана након појаве пандемије више од 90 одсто испитаника у Србији рекло је да се другачије дружи, купује, ради, лечи.

"Наш испитаник изузетно зазире од посета здравственој установи у овом моменту када је пандемија на снази. То се није показало ни у једној од 20 земаља у том проценту, јер се тренутно 75 становника Србије, односно испитаника, забринуло на овом пољу", истиче Мила Бјелаковић, руководилац Сектора за маркетинг и комуникације "Ернст и Јанг".

Док већина, суочена са пандемијом, покушава да уштеди, осам одсто испитаника је у потпуности изгубило приходе.

Сваки други каже да се не осећа пријатно у гужви, на забавама, у јавном превозу, или када им долазе мајстори у кућу, а не мали број, у време пандемије и мера, одрекао се и оброка ван куће.