Položaj radnika u doba pandemije, borba za svako radno mesto

Od uobičajenih simbola Dana rada ove godine samo budilice, i samo u nekoliko gradova. Posle 14 meseci života sa virusom i merama za njegovo suzbijanje većina privrednika bori se da očuva posao i radna mesta za neko bolje postepidemijsko vreme. U turizmu kažu da su ostali bez 80 odsto radnika, kod ugositelja ipak nešto manje loša računica.

Recepcionerka Marija Maksimović kaže da je bilo malo posla zbog svih mera koje su uvedene,  ali da je njen poslodavac imao razumevanja, tako da niko nije ostao bez posla.

Građevincima posla ne manjka. Naprotiv. Prema zvaničnoj statistici raste broj izdatih građevinskih dozvola, trećina je u Beogradu, a najviše za zgrade.

Građevinci kažu da je sada veća potražnja za majstorima, koji se uvek traže i napominju da može da se zaradi sasvim pristojno za normalan život.

Za godinu dana država je kroz tri paketa pomoći uplaćivala ceo ili pola minimalca po zaposlenom, uslovljavajući poslodavce da ne otpuštaju radnike. Koliko je ipak ljudi ostalo bez posla precizne evidencije nema jer mnogi od njih su bili neformalno angažovani.

Ministarka za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević rekla je da je činjenica da se pojavilo sve više tog nestandardnog neformalnog angažovanja i sada je u izradi nacrt zakona koji bi regulisao takav način radnog angažovanja i radnici koji su na takav način angažovani treba da imaju puna prava i da ostvaruju pravo na zdravstveno i penziono osiguranje.

Zaštitu prava radnici mogu da potraže na sudu, što najčešće i koriste, mogu da se obrate inspekciji, povereniku ili zaštitniku građana, ali i nezavisnim telima.

"Mi imamo progresiju od 10 puta broja postupaka u poslednjih pet godina pred agncijom. Postupak pred agnecijom je kratak, završava se za 10 dana, dobija se pravosnažna, izvršna isprava koja je besplatna", rekao je Ivica Lazović iz Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Mnogi su proteklih meseci kancelariju ili učionicu morali da presele u kuću, ipak najteže je bilo onima koji su sate provodili i provode u skafanderima.

Direktorka KBC Bežanijska Kosa Marija Zdravković kaže da njene kolege i svi zaposleni kažu da je ovo bila najteža godina koju pamte. "Radili smo danju, radili smo noću, život je bio najvažniji, bili smo solidarni na istom zadatku da se pobedi ovaj virus", navela je Zdravkovićeva.

I na kraju kad se podvuče crta - Prema zvaničnoj statistici Srbija se uprkos pandemiji drži na ispod 10 odsto nezaposlenih. Imamo ukupno dva miliona 248 hiljada zaposlenih - u odnosu na poslenja tri meseca prošle godine gotovo pet hiljada manje. U proseku radimo za 60 hiljada 73 dinara.