Читај ми!

Положај радника у доба пандемије, борба за свако радно место

У знак сећања на дан када су радници у Чикагу 1886. године штрајком и протестима почели борбу за осмочасовно радно време, установљен је Међународни празник рада Први мај. Другу годину за редом обележен је у сенци пандемије коронавируса уз бригу колико ће она утицати на положај радника. У Србији тај утицај је ублажен и са три пакета помоћи државе кроз уплате минималне зараде и гаранције за кредите.

Од уобичајених симбола Дана рада ове године само будилице, и само у неколико градова. После 14 месеци живота са вирусом и мерама за његово сузбијање већина привредника бори се да очува посао и радна места за неко боље постепидемијско време. У туризму кажу да су остали без 80 одсто радника, код угоситеља ипак нешто мање лоша рачуница.

Рецепционерка Марија Максимовић каже да је било мало посла због свих мера које су уведене,  али да је њен послодавац имао разумевања, тако да нико није остао без посла.

Грађевинцима посла не мањка. Напротив. Према званичној статистици расте број издатих грађевинских дозвола, трећина је у Београду, а највише за зграде.

Грађевинци кажу да је сада већа потражња за мајсторима, који се увек траже и напомињу да може да се заради сасвим пристојно за нормалан живот.

За годину дана држава је кроз три пакета помоћи уплаћивала цео или пола минималца по запосленом, условљавајући послодавце да не отпуштају раднике. Колико је ипак људи остало без посла прецизне евиденције нема јер многи од њих су били неформално ангажовани.

Министарка за рад, запошљавање и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић рекла је да је чињеница да се појавило све више тог нестандардног неформалног ангажовања и сада је у изради нацрт закона који би регулисао такав начин радног ангажовања и радници који су на такав начин ангажовани треба да имају пуна права и да остварују право на здравствено и пензионо осигурање.

Заштиту права радници могу да потраже на суду, што најчешће и користе, могу да се обрате инспекцији, поверенику или заштитнику грађана, али и независним телима.

"Ми имамо прогресију од 10 пута броја поступака у последњих пет година пред агнцијом. Поступак пред агнецијом је кратак, завршава се за 10 дана, добија се правоснажна, извршна исправа која је бесплатна", рекао је Ивица Лазовић из Републичке агенције за мирно решавање радних спорова.

Многи су протеклих месеци канцеларију или учионицу морали да преселе у кућу, ипак најтеже је било онима који су сате проводили и проводе у скафандерима.

Директорка КБЦ Бежанијска Коса Марија Здравковић каже да њене колеге и сви запослени кажу да је ово била најтежа година коју памте. "Радили смо дању, радили смо ноћу, живот је био најважнији, били смо солидарни на истом задатку да се победи овај вирус", навела је Здравковићева.

И на крају кад се подвуче црта - Према званичној статистици Србија се упркос пандемији држи на испод 10 одсто незапослених. Имамо укупно два милиона 248 хиљада запослених - у односу на послења три месеца прошле године готово пет хиљада мање. У просеку радимо за 60 хиљада 73 динара.