Istine i zablude: Kako se leče posledice kovida, kad nam pomaže paracetamol, a kada ibuprofen

U emisiji "RTS ordinacija" dr Samardžić razjašnjava istine i zablude u vezi sa korišćenjem lekova. 

Hidroksihlorokin je najefikasniji lek u borbi protiv koronavirusa (zabluda)

"Pogrešno je reći kada su virusne infekcije u pitanju da je nešto najefikasnije zato što za mali broj virusnih infekcija imamo ciljani antivirusni lek. Za hidroksihlorokin se ne može reći da je najefikasniji, ali predstavlja jako dobar lek za određene grupe pacijenata", kaže dr Janko Samardžić.

Prema njegovim rečma, to su pacijenti koji imaju akutnu, burnu kliničku sliku u samoj inicijalnoj fazi virusne infekcije. Ako se daje dugotrajno kod pacijenata sa autoimunim bolestima izražava imunomodularni efekat i deluje jako povoljno kod tih pacijenata. 

Poslednjih meseci, kaže dr Samardžić, ova situacija nas je podsetila da je hidroksihlorokin jako dobar lek ako imamo dobro selektovanog pacijenta. 

Naglašava da lek ima potencijalnu kardiotoksičnost, odnosno da može uticati na kardiovaskularni sistem i da treba voditi računa da kod pacijenta koji imaju srčane probleme treba sa mnogo više opreza primeniti ovaj lek ili se odlučiti za neki drugi lek.

Na pitanje da li hidroksihlorokin može da napravi halucinacije, doktor Samardžić odgovara da ukoliko lek ima prodor kroz krvno-moždanu barijeru može da ima određene efekte u centralnom nervnom sistemu. Takvi efekti mogu se očekivati za relativno mali broj pacijenata. 

Za hidroksihlorokin gotovo da nema takvih neželjenih efekata jer je prodor ka centralnom nervnom sistemu minoran.

Na pitanje koji lek se pokazao efikasan u lečenju infekcije koronavirusom, doktor kaže da je za njega lek u prevenciji koji bi mogao da ima najbolju efikasnost da spreči pojavu umerenih i teških kliničkih slika bio vitamin De, za pacijente koji imaju deficit. Bitan je vitamin Ce, cink.

"To su supstance koje imaju pravo mesto u prevenciji", objašnjava klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Paracetamol ne može imati nikakve štetne efekte jer se daje i bebama (zabluda)

"Paracetamol je primer leka koji ima povoljan profil bezbednosti. Jako je bezbedan lek sa vrlo malo neželjenih efekata ali nije lek bez neželjenih efekata", naglašava dr Janko Samardžić.

Dodaje da može da se koristi i kod dece i odraslih, starijih osoba ali ako ga predoziramo može se izazvati oštećenje jetre. 

Postoji antidot za trovanje paracetamolom i u literaturi su zabeleženi slučajevi trovanjem paracetamolom. 

Paracetamol treba da se koristi u skladu sa preporučenim dozama. Preporuka je da se pije na šest sati, izuzetno na četiri sata. 

"On je analgetik, smanjiće blaže do umerene bolove, povišenu temperaturu a za burniju kliničku sliku prelazimo na drugu liniju kao ibuprofen koji je jači. On smanjuje zapaljenske procese, skida temperaturu, međutim i on ima neželjene efekte. Negativno utiče na sluzokožu želuca pre svega kada govorimo o dugotrajnoj primeni leka", kaže Samardžić.

Na pitanje smeju li se analgetici kombinovati doktor kaže čestim uzimanjem analgetika može da se iprovocira glavobolja koja ne reaguje ni na jedan analgetik.

"Osnovni princip koji je jednostavan, ali ga zaboravimo čim krenu znaci i smptomi glavobolje, treba u ranoj fazi uzeti analgetik onaj koji nama njaviše odgovara", objašnjava doktor.

Prema njegovim rečima, ako se kombinuju dva analgetika treba voditi računa da se kominuju oni analgetici kojima se ne sabiraju neželjeni efekti. 

"Ako uzmete paracetamol on će u određenim slučajevima uticati na jetru, ako uzmete ibuprofen on deluje na želudac tako da kombinujete ta dva leka koji imaju slične efekte ali dijametralno suprotne neželjene efekte", precizira doktor Samardžić.

Sve lekove treba uzimati pre jela (zabluda)

Klinički farmakolog napominje da se ne može dati univerzalno pravilo. Teži se da formulacije lekova budu takve da hrana što manje utiče na njih. Sve više je lekova koji se uzimaju nezavisno od obroka. 

"Međutim uvek postoje lekovi koji na koje hrana drastično može da utiče. Hrana ne utiče sa aspekta bezbednosti nego na efikasnost leka, koliko će doza leka koju uzmemo zaista ući u sistemsku cirkulaciju i ostvariti efekat", objašnjava doktor.

Napominje da se pojedini antibiotici vezuju sa kalcijumom pa uz njih ne bi trebalo uzimati mleko i mlečne proizvode ili je potrebno napraviti pauzu od dva do tri sata. 

Većina analgetka se uzima nezavisno od obroka. Ono što jeste generalni savet, poručuje, je da kad god imate mogućnost i kada hrana ne utiče na resorpciju leka treba ga uzeti uz obrok jer je podnošljivost bolja.

Većinu lekova koji imaju intenzivan metabolizam u jetri ne treba uzimati sa grejpom i đumbirom jer utiču na metabolizam u jetri i remete metabolizam. 

Kod nekih virusnih infekcija antibiotici se mogu koristi kao deo terapije (istina)

"Svaka virusna infekcija dovodi do narušavanja imunskog sistema i sve druge infekcije počinju da bujaju u organizmu pre svega bakterije. Snažna virusna infekcja može prozvesti bakterijsku infekciju. Treba podsetiti na izbor antibiotika, ne treba zaboraviti i penicilinske preparate", savetuje doktor Samarddžić. 

Neki antibiotici mogu trajno da oslabe sluh i bubrege  (istina)

"Postoje grupe antibiotika, gentamicin i slični, koji imaju neželjeni efekat na sluh i bubrege posebno kod osetljivih osoba. Tu se ne misli samo na starije osobe već i na rani uzrast. To su efekti koji se neće desiti kod kratkotrajne primene ali dugotrajna primena može dovesti do neželjenih efekata", navodi doktor Janko Samardžić. 

Depresija se ne leči sedativima (istina)

Doktor objašnjava da kada se daju antidepresivi efekat se očekuje za dve, tri, četiri nedelje. 

Napominje da je u tih prvih nekolko nedelja, dok se ne vidi efekat antidepresiva, potrebno dati sedativ. Kako antidepresiv postiže efikasnost ukida se sedativ.

"Period za koji smatramo da stvara zavisnost od sedativa je četiri do šest nedelja, a kod starijh osoba javlja se poremećej koordinacije", smatra klinički farmakolog.

Sedativi se ne smeju koristiti sa alkoholnim pićima (istina)

U literaturi su opisani slučajevi fatalnih ishoda kada su uzete veće količine sedativa zajedno sa alkoholom jer oba deluju kao depresori centralnog nervnog sistema koje vodi ka depresiji disanja. 

"Ovi lekovi neće rešiti problem, mogu samo kratkotrajno da pomognu da bolje sagledate problem", poručuje doktor.

Dodaje da ne treba naglo prestati uzimati sedatve, jer se javljaju upravo oni simptomi zbog kojih se i počinje da uzimamo lek, možda i još drastičnije.