Читај ми!

Истине и заблуде: Како се лече последице ковида, кад нам помаже парацетамол, а када ибупрофен

Зашто се у лечењу коронавируса користе антибиотици, шта не треба јести уз њих, на шта треба обратити пажњу када се користе аналгетици, када седативи стварају зависност, објашњава проф. др Јанко Самарџић, клинички фармаколог са Медицинског факултета у Београду.

У емисији "РТС ординација" др Самарџић разјашњава истине и заблуде у вези са коришћењем лекова. 

Хидроксихлорокин је најефикаснији лек у борби против коронавируса (заблуда)

"Погрешно је рећи када су вирусне инфекције у питању да је нешто најефикасније зато што за мали број вирусних инфекција имамо циљани антивирусни лек. За хидроксихлорокин се не може рећи да је најефикаснији, али представља јако добар лек за одређене групе пацијената", каже др Јанко Самарџић.

Према његовим речма, то су пацијенти који имају акутну, бурну клиничку слику у самој иницијалној фази вирусне инфекције. Ако се даје дуготрајно код пацијената са аутоимуним болестима изражава имуномодуларни ефекат и делује јако повољно код тих пацијената. 

Последњих месеци, каже др Самарџић, ова ситуација нас је подсетила да је хидроксихлорокин јако добар лек ако имамо добро селектованог пацијента. 

Наглашава да лек има потенцијалну кардиотоксичност, односно да може утицати на кардиоваскуларни систем и да треба водити рачуна да код пацијента који имају срчане проблеме треба са много више опреза применити овај лек или се одлучити за неки други лек.

На питање да ли хидроксихлорокин може да направи халуцинације, доктор Самарџић одговара да уколико лек има продор кроз крвно-мождану баријеру може да има одређене ефекте у централном нервном систему. Такви ефекти могу се очекивати за релативно мали број пацијената. 

За хидроксихлорокин готово да нема таквих нежељених ефеката јер је продор ка централном нервном систему миноран.

На питање који лек се показао ефикасан у лечењу инфекције коронавирусом, доктор каже да је за њега лек у превенцији који би могао да има најбољу ефикасност да спречи појаву умерених и тешких клиничких слика био витамин Де, за пацијенте који имају дефицит. Битан је витамин Це, цинк.

"То су супстанце које имају право место у превенцији", објашњава клинички фармаколог са Медицинског факултета у Београду.

Парацетамол не може имати никакве штетне ефекте јер се даје и бебама (заблуда)

"Парацетамол је пример лека који има повољан профил безбедности. Јако је безбедан лек са врло мало нежељених ефеката али није лек без нежељених ефеката", наглашава др Јанко Самарџић.

Додаје да може да се користи и код деце и одраслих, старијих особа али ако га предозирамо може се изазвати оштећење јетре. 

Постоји антидот за тровање парацетамолом и у литератури су забележени случајеви тровањем парацетамолом. 

Парацетамол треба да се користи у складу са препорученим дозама. Препорука је да се пије на шест сати, изузетно на четири сата. 

"Он је аналгетик, смањиће блаже до умерене болове, повишену температуру а за бурнију клиничку слику прелазимо на другу линију као ибупрофен који је јачи. Он смањује запаљенске процесе, скида температуру, међутим и он има нежељене ефекте. Негативно утиче на слузокожу желуца пре свега када говоримо о дуготрајној примени лека", каже Самарџић.

На питање смеју ли се аналгетици комбиновати доктор каже честим узимањем аналгетика може да се ипровоцира главобоља која не реагује ни на један аналгетик.

"Основни принцип који је једноставан, али га заборавимо чим крену знаци и смптоми главобоље, треба у раној фази узети аналгетик онај који нама нјавише одговара", објашњава доктор.

Према његовим речима, ако се комбинују два аналгетика треба водити рачуна да се коминују они аналгетици којима се не сабирају нежељени ефекти. 

"Ако узмете парацетамол он ће у одређеним случајевима утицати на јетру, ако узмете ибупрофен он делује на желудац тако да комбинујете та два лека који имају сличне ефекте али дијаметрално супротне нежељене ефекте", прецизира доктор Самарџић.

Све лекове треба узимати пре јела (заблуда)

Клинички фармаколог напомиње да се не може дати универзално правило. Тежи се да формулације лекова буду такве да храна што мање утиче на њих. Све више је лекова који се узимају независно од оброка. 

"Међутим увек постоје лекови који на које храна драстично може да утиче. Храна не утиче са аспекта безбедности него на ефикасност лека, колико ће доза лека коју узмемо заиста ући у системску циркулацију и остварити ефекат", објашњава доктор.

Напомиње да се поједини антибиотици везују са калцијумом па уз њих не би требало узимати млеко и млечне производе или је потребно направити паузу од два до три сата. 

Већина аналгетка се узима независно од оброка. Оно што јесте генерални савет, поручује, је да кад год имате могућност и када храна не утиче на ресорпцију лека треба га узети уз оброк јер је подношљивост боља.

Већину лекова који имају интензиван метаболизам у јетри не треба узимати са грејпом и ђумбиром јер утичу на метаболизам у јетри и ремете метаболизам. 

Код неких вирусних инфекција антибиотици се могу користи као део терапије (истина)

"Свака вирусна инфекција доводи до нарушавања имунског система и све друге инфекције почињу да бујају у организму пре свега бактерије. Снажна вирусна инфекцја може прозвести бактеријску инфекцију. Треба подсетити на избор антибиотика, не треба заборавити и пеницилинске препарате", саветује доктор Самардџић. 

Неки антибиотици могу трајно да ослабе слух и бубреге  (истина)

"Постоје групе антибиотика, гентамицин и слични, који имају нежељени ефекат на слух и бубреге посебно код осетљивих особа. Ту се не мисли само на старије особе већ и на рани узраст. То су ефекти који се неће десити код краткотрајне примене али дуготрајна примена може довести до нежељених ефеката", наводи доктор Јанко Самарџић. 

Депресија се не лечи седативима (истина)

Доктор објашњава да када се дају антидепресиви ефекат се очекује за две, три, четири недеље. 

Напомиње да је у тих првих неколко недеља, док се не види ефекат антидепресива, потребно дати седатив. Како антидепресив постиже ефикасност укида се седатив.

"Период за који сматрамо да ствара зависност од седатива је четири до шест недеља, а код старијх особа јавља се поремећеј координације", сматра клинички фармаколог.

Седативи се не смеју користити са алкохолним пићима (истина)

У литератури су описани случајеви фаталних исхода када су узете веће количине седатива заједно са алкохолом јер оба делују као депресори централног нервног система које води ка депресији дисања. 

"Ови лекови неће решити проблем, могу само краткотрајно да помогну да боље сагледате проблем", поручује доктор.

Додаје да не треба нагло престати узимати седатве, јер се јављају управо они симптоми због којих се и почиње да узимамо лек, можда и још драстичније.