Mikrobiolog Branko Rihtman otkriva za RTS zašto je odlučio da primi oksfordsku vakcinu

Branko Rihtman je rekao, gostujući u Beogradskoj hronici, da je pre nekoliko meseci primio vakcinu. 

Kaže da se oseća odlično, ali da ne zna da li je razvio antitela jer je to deo ispitivanja.

"Ne znam da li sam dobio placebo vakcinu ili vakcinu protiv kovida. Takav je dizajn ispitivanja da oni ne žele da ispitanici znaju koju su vakcinu dobili da bi se nastavili normalno ponašati", kaže Rihtman.

Odgovarajući na pitanje zašto je odlučio da uđe u kliničku studiju ispitivanja, mikrobiolog kaže da je to jedini način kojim može doprineti da dođe do vakcine što pre budući da ne radi lično na njenom razvijanju. Veruje da svako hoće da se ovo završi što pre.

Rihtman kaže da ga nije bilo strah i da je bio u drugoj kliničkoj fazi – u prvoj fazi je veliki broj ljudi primio vakcinu.

Prema njegovim rečima, vakcina sadrži osim aktivnog dela, i stvari koje ima i svaka druga vakcina koje se decenijama daju.

Ukazuje da se vakcina razvila za samo 10 meseci, a ne za nekoliko godina, zato što se nalazimo u specijalnoj situaciji i neke stvari su pogodovale brzom razvoju vakcine.

"Čitav administrativni deo odobravanja vakcine je ubrzan, a nije usporen kao što se obično radi zato što moramo doći do vakcine što pre, tako da me nije bilo strah – ova vakcina neće biti manje sigurna od bilo koje druge vakcine koje su bezbedne za ogromnu većinu stanovništva", rekao je on.

O ruskoj i kineskoj vakcini

"Ako vakcine prođu sva ispitivanja, ako objave svoje rezultate kao što sve druge objavljuju svoje rezultate i ako naučna zajednica i ljudi u regulatornim organizacijama koji se brinu da vakcine budu bezbedna vide sve podatke ispitivanja i ta ispitivanja budu napravljena kako treba – naravno da će biti bezbedne za upotrebu", rekao je mikrobiolog.

Kaže da problem što Rusi i u neku ruku Kinezi ne objavljuju rezultate ispitivanja vakcine, odnosno do sada nisu objavili sve što je potrebno da bi se videlo da li su te vakcine stvarno sigurne i zato se nad tim vakcinama stavlja znak pitanja.

"Dok su vakcine o kojima govorimo, kao što su oksfordska vakcina, Fajzerova ili ona Moderne potpuno otvorene, svi rezultati su, kako dolaze od njih, objavljeni i svi mogu da ih vide, da ih kritikuju, provere i statistiku i sigurnost i imuni odgovor tela – tako da su te vakcine mnogo sigurnije zato što su otvorene", objasnio je naučnik.

Šta koči razvoj drugih lekova i vakcina kada nije pandemija

Rihtman ukazuje da to nije samo birokratija i da bi utvrdili da je vakcina sigurna i efikasna, veliki broj ljudi, odnosno statistički značajan broj ljudi, mora da bude izložen virusu ili bakteriji protiv koje razvijamo vakcinu.

Grupa sa Oksforda koja je razvila ovu vakcinu ranije je radila na vakcini protiv mersa i sarsa, to je ubrzalo razvijanje vakcine jer su oni radili na drugim koronavirusima, tako da su uz vrlo male promene uspeli da razviju ovu vakcinu, objasnio je on.

Epidemija je olakšala razvoj vakcine, slaže se Rihtman jer, kako kaže, imamo 60 miliona zaraženih, tako da se vrlo brzo dođe do tog broja, nekad ti brojevi uzmu do dve godine da se dođe do broja ljudi izloženih virusu – sada je to nekoliko meseci jer je pandemija. 

Kaže da je logika jednostavna – nije nikome u interesu da određene zemlje budu zdrave, a određene bolesne, jer onda čitav proces vakcinacije nema smisla, svima je u interesu da svi budemo zdravi.

Poruka onima koji veruju da je pandemija izmišljena

Kaže da bi onima koji smatraju da je virus izmišljen preporučio da odu i volontiraju u bolnicama gde se nalaze oboleli, uz nadu da ih to neće koštati života.

"To je krajnji bezobrazluk i veliki luksuz ljudi koji mogu da se pretvaraju da takve stvari ne postoje, dok naši doktori doslovno padaju s nogu. Ja bih takve ljude poslao da saopšte porodicama da im je najamiliji preminuo i da uzmu malo odgovornost za besmislene stvari koje raspršuju putem interneta bez imalo odgovornosti", zaključio je Branko Rihtman.