Микробиолог Бранко Рихтман открива за РТС зашто је одлучио да прими оксфордску вакцину

Бранко Рихтман је рекао, гостујући у Београдској хроници, да је пре неколико месеци примио вакцину. 

Каже да се осећа одлично, али да не зна да ли је развио антитела јер је то део испитивања.

"Не знам да ли сам добио плацебо вакцину или вакцину против ковида. Такав је дизајн испитивања да они не желе да испитаници знају коју су вакцину добили да би се наставили нормално понашати", каже Рихтман.

Одговарајући на питање зашто је одлучио да уђе у клиничку студију испитивања, микробиолог каже да је то једини начин којим може допринети да дође до вакцине што пре будући да не ради лично на њеном развијању. Верује да свако хоће да се ово заврши што пре.

Рихтман каже да га није било страх и да је био у другој клиничкој фази – у првој фази је велики број људи примио вакцину.

Према његовим речима, вакцина садржи осим активног дела, и ствари које има и свака друга вакцина које се деценијама дају.

Указује да се вакцина развила за само 10 месеци, а не за неколико година, зато што се налазимо у специјалној ситуацији и неке ствари су погодовале брзом развоју вакцине.

"Читав административни део одобравања вакцине је убрзан, а није успорен као што се обично ради зато што морамо доћи до вакцине што пре, тако да ме није било страх – ова вакцина неће бити мање сигурна од било које друге вакцине које су безбедне за огромну већину становништва", рекао је он.

О руској и кинеској вакцини

"Ако вакцине прођу сва испитивања, ако објаве своје резултате као што све друге објављују своје резултате и ако научна заједница и људи у регулаторним организацијама који се брину да вакцине буду безбедна виде све податке испитивања и та испитивања буду направљена како треба – наравно да ће бити безбедне за употребу", рекао је микробиолог.

Каже да проблем што Руси и у неку руку Кинези не објављују резултате испитивања вакцине, односно до сада нису објавили све што је потребно да би се видело да ли су те вакцине стварно сигурне и зато се над тим вакцинама ставља знак питања.

"Док су вакцине о којима говоримо, као што су оксфордска вакцина, Фајзерова или она Модерне потпуно отворене, сви резултати су, како долазе од њих, објављени и сви могу да их виде, да их критикују, провере и статистику и сигурност и имуни одговор тела – тако да су те вакцине много сигурније зато што су отворене", објаснио је научник.

Шта кочи развој других лекова и вакцина када није пандемија

Рихтман указује да то није само бирократија и да би утврдили да је вакцина сигурна и ефикасна, велики број људи, односно статистички значајан број људи, мора да буде изложен вирусу или бактерији против које развијамо вакцину.

Група са Оксфорда која је развила ову вакцину раније је радила на вакцини против мерса и сарса, то је убрзало развијање вакцине јер су они радили на другим коронавирусима, тако да су уз врло мале промене успели да развију ову вакцину, објаснио је он.

Епидемија је олакшала развој вакцине, слаже се Рихтман јер, како каже, имамо 60 милиона заражених, тако да се врло брзо дође до тог броја, некад ти бројеви узму до две године да се дође до броја људи изложених вирусу – сада је то неколико месеци јер је пандемија. 

Каже да је логика једноставна – није никоме у интересу да одређене земље буду здраве, а одређене болесне, јер онда читав процес вакцинације нема смисла, свима је у интересу да сви будемо здрави.

Порука онима који верују да је пандемија измишљена

Каже да би онима који сматрају да је вирус измишљен препоручио да оду и волонтирају у болницама где се налазе оболели, уз наду да их то неће коштати живота.

"То је крајњи безобразлук и велики луксуз људи који могу да се претварају да такве ствари не постоје, док наши доктори дословно падају с ногу. Ја бих такве људе послао да саопште породицама да им је најамилији преминуо и да узму мало одговорност за бесмислене ствари које распршују путем интернета без имало одговорности", закључио је Бранко Рихтман.