Kako slaviti slavu u vreme epidemije

Najveći deo srpskih slava kalendarski gledano je upravo tokom jeseni i zime. Domaćini po tradiciji nakon verskih obreda goste, rođake, prijatelje, kumove dočekuju u svojim domovima. U vreme epidemije slavi se i slaviće se pod specifičnim okolnostima.

"Slavio sam Svetog Vasilija u maju i tada su bile na snazi određene mere i u skladu s njima sam poštovao sve što je bilo propisano, bilo je manje ljudi, bio je veći razmak i nekako smo se fokusirali više na bližu porodicu", kaže Nenad Blažić. 

Sada, navodi, ponovo slave u novembru, takođe s manje ljudi i uz još veće poštovanje mera jer, kako kaže, zaista se ne trebalo šaliti u ovakvim trenucim.

"U okolnostima kakve su sada možemo da pozovemo desetak ljudi, to će biti neki uži krug, možda da bude dva puta u toku dana", kaže Jelena Protić Petronijević.

Epidemiolozi ne osporavaju poštovanje verskih običaja i tradiciju, ali apeluju na odgovornost.

"Ono što bih isto istakao da se izbegnu ovi naši običaji kad ljudi dođu, pozdravljanje, ljubljenje, ti običaji su stvarno nepotrebni, u ovoj situaciji nisu nikako prikladni", kaže dr Predrag Pavlović iz ZZJZ Kruševac.

Odgovornost na domaćinima 

Istakao je da je najveća je odgovornost na samim domaćinima: dok služe hranu, mogu da drže maske i da vode računa mnogo o higijeni ruku, da peru ruke redovno i da vrše dezinfekciju. 

Kada je pravoslavna crkva u pitanju, bitna je samo suština verskog obreda.

"Ono što je suština to treba ispuniti, prerezati kolač u crkvi, osveštati žito, biti na Svetoj božanstvenoj liturgiji i pomoliti se svetitelju u svome domu, u zajednici, u najintimnijem porodičnom okruženju", kaže jeromonah Sergej iz Crkve Svetog Jovana u Kruševcu.

Ističe da sazivanje gostiju možemo i da redukujemo shodno okolnostima u kojima se nalazimo. 

Iz svakog iskušenja, kažu, izrodi se nešto dobro, a ovo je možda prilika da se vratimo izvornim običajima i slavu slavimo u krugu porodice.