Како славити славу у време епидемије

Највећи део српских слава календарски гледано је управо током јесени и зиме. Домаћини по традицији након верских обреда госте, рођаке, пријатеље, кумове дочекују у својим домовима. У време епидемије слави се и славиће се под специфичним околностима.

"Славио сам Светог Василија у мају и тада су биле на снази одређене мере и у складу с њима сам поштовао све што је било прописано, било је мање људи, био је већи размак и некако смо се фокусирали више на ближу породицу", каже Ненад Блажић. 

Сада, наводи, поново славе у новембру, такође с мање људи и уз још веће поштовање мера јер, како каже, заиста се не требало шалити у оваквим тренуцим.

"У околностима какве су сада можемо да позовемо десетак људи, то ће бити неки ужи круг, можда да буде два пута у току дана", каже Јелена Протић Петронијевић.

Епидемиолози не оспоравају поштовање верских обичаја и традицију, али апелују на одговорност.

"Оно што бих исто истакао да се избегну ови наши обичаји кад људи дођу, поздрављање, љубљење, ти обичаји су стварно непотребни, у овој ситуацији нису никако прикладни", каже др Предраг Павловић из ЗЗЈЗ Крушевац.

Одговорност на домаћинима 

Истакао је да је највећа је одговорност на самим домаћинима: док служе храну, могу да држе маске и да воде рачуна много о хигијени руку, да перу руке редовно и да врше дезинфекцију. 

Када је православна црква у питању, битна је само суштина верског обреда.

"Оно што је суштина то треба испунити, пререзати колач у цркви, освештати жито, бити на Светој божанственој литургији и помолити се светитељу у своме дому, у заједници, у најинтимнијем породичном окружењу", каже јеромонах Сергеј из Цркве Светог Јована у Крушевцу.

Истиче да сазивање гостију можемо и да редукујемо сходно околностима у којима се налазимо. 

Из сваког искушења, кажу, изроди се нешто добро, а ово је можда прилика да се вратимо изворним обичајима и славу славимо у кругу породице.