U vreme epidemije pati i duša – kako pobediti anksioznost i nemir

Doktorka Vanja Mandić Maravić sa Instituta za mentalno zdravlje kaže za RTS da je ta ustanova organizovala psihosocijalnu podršku i u prvom delu epidemije, za vreme vanrednog stanja.

"Primetili smo da su se u početku javljali ljudi uglavnom iz opšte populacije koji nisu ranije imali neke mentalne tegobe, dok je kako je vreme odmocalo prosečno taj broj opšte populacije opadao i više su se javljali ljudi koji su zapravo pacijenti, odnosno koji već imaju određene tegobe i na taj način uspostavljaju kontakt sa psihijatrima", navodi Mandić Maravićeva.

Ukazala je da sada ima značajno manje poziva i pozvala je građane da se jave na brojeve telefona Instituta za mentalno zdravlje.

"Pre svega treba napomeniti da je normalno da se ljudi osećaju loše u određenim trenucima. Svi smo pod izuzetno velikim pritiskom, zabrinuti za sopstveno zdravlje i zdravlje bližnjih, za opštu sigurnost i za ekonomsmku sigurnost i da je sasvim u redu da ponekad primetimo da nismo efikasni kao ranije, da studenti možda primete da ne mogu da uče kao ranije i da je deci teško da izdrže sva ograničenja koja im se nameću u ovim specifičnim uslovima", istakla je Mandić Maravićeva.

"To je povremeno u redu, ali ukoliko primetimo da je nedostatak energije i loša koncentracija dovela do nekih drugih poremećaja u smislu poremećaja sna i da to traje nekoliko dana i na neki način utiče na našu opštu funcionalanost – predlažem pre svega da se javite na ove telefone, jer je to najlakši način i neki prvi kontakt koji može da se ostvari telefonskim putem", dodala je doktorka.

Istakala je da se najveći broj ljudi žali na anksioznost.

"Prema nekom našem manjem istraživanju rađenom tokom maja i juna oko 10 odsto ljudi koji su se prvi put javljali Institutu je bilo blizu kovida 19, odnosno ili imalo oboljenje ili neko blizak njima ili su bili u izolaciji, i najčešći simptomi su bili nemir, nemogućnost opuštanja, razdražljivost i anksioznost", navela je doktorka.

Objasnila je da anksioznost podrazumeva neprijatan osećaj stalnog iščekivanja koji troši i telo i psihu.

"U toj situaciji treba da se okrenemo stvarima koje jesu pod našom kontrolom na neki način. Pre svega da pod našom kontrolom jeste da štitimo sebe i da štitimo druge i to nije mala stvar što poštujemo mere svakodnevno, jer na taj način svako od nas doprinosi bezbednosti cele zemlje", istakala je Mandić Maravićeva.

"A drugo je da se orijentišemo na današnji dan, na nekoliko narednih dana, da iskombinujemo i obaveze i ono što nas opušta. Dakle, da se držimo neke bliske budnoćnosti koja jeste pod našom kontrolom i koju možemo da menjamo da nam bude lakše", zaključila je Mandić Maravićeva.