У време епидемије пати и душа – како победити анксиозност и немир

Докторка Вања Мандић Маравић са Института за ментално здравље каже за РТС да је та установа организовала психосоцијалну подршку и у првом делу епидемије, за време ванредног стања.

"Приметили смо да су се у почетку јављали људи углавном из опште популације који нису раније имали неке менталне тегобе, док је како је време одмоцало просечно тај број опште популације опадао и више су се јављали људи који су заправо пацијенти, односно који већ имају одређене тегобе и на тај начин успостављају контакт са психијатрима", наводи Мандић Маравићева.

Указала је да сада има значајно мање позива и позвала је грађане да се јаве на бројеве телефона Института за ментално здравље.

"Пре свега треба напоменити да је нормално да се људи осећају лоше у одређеним тренуцима. Сви смо под изузетно великим притиском, забринути за сопствено здравље и здравље ближњих, за општу сигурност и за економсмку сигурност и да је сасвим у реду да понекад приметимо да нисмо ефикасни као раније, да студенти можда примете да не могу да уче као раније и да је деци тешко да издрже сва ограничења која им се намећу у овим специфичним условима", истакла је Мандић Маравићева.

"То је повремено у реду, али уколико приметимо да је недостатак енергије и лоша концентрација довела до неких других поремећаја у смислу поремећаја сна и да то траје неколико дана и на неки начин утиче на нашу општу фунционаланост – предлажем пре свега да се јавите на ове телефоне, јер је то најлакши начин и неки први контакт који може да се оствари телефонским путем", додала је докторка.

Истакала је да се највећи број људи жали на анксиозност.

"Према неком нашем мањем истраживању рађеном током маја и јуна око 10 одсто људи који су се први пут јављали Институту је било близу ковида 19, односно или имало обољење или неко близак њима или су били у изолацији, и најчешћи симптоми су били немир, немогућност опуштања, раздражљивост и анксиозност", навела је докторка.

Објаснила је да анксиозност подразумева непријатан осећај сталног ишчекивања који троши и тело и психу.

"У тој ситуацији треба да се окренемо стварима које јесу под нашом контролом на неки начин. Пре свега да под нашом контролом јесте да штитимо себе и да штитимо друге и то није мала ствар што поштујемо мере свакодневно, јер на тај начин свако од нас доприноси безбедности целе земље", истакала је Мандић Маравићева.

"А друго је да се оријентишемо на данашњи дан, на неколико наредних дана, да искомбинујемо и обавезе и оно што нас опушта. Дакле, да се држимо неке блиске будноћности која јесте под нашом контролом и коју можемо да мењамо да нам буде лакше", закључила је Мандић Маравићева.