Učionica na točkovima – kako je jedna italijanska profesorka stvorila “školu bez granica“

Profesorka iz grada Faenca svojim kamperom ide od učenika do učenika i tu im drži predavanja.

Želja profesorke Đulije je da đaci koji dolaze iz drugih zemalja i koji zbog jezika teško prate učenje na italijanskom preko interneta, bar jednom nedeljno dobijaju lekcije koje će im biti razumljive.

Zato svoj kamper "Džoli" iz 1987. godine, uz sve mere predostrožnosti, parkira ispred kuća učenika koji u kamperu mogu da pohađaju nastavu koja je njima prilagođena. A Đulija ga je opremila klupom, stolicom i tablom, i posle svake lekcije dezinfikuje prostor za sledećeg učenika.

"Džoli", nekada beo a danas zelen, ušao je u život profesorke 2015. godine, kupila ga je da bi s prijateljima obišla Evropu. Ali, kada je došlo do epidemije, dosetila se da može da ga koristi kao učionicu.

Projekat nazvan "Škola bez granica" učenici su sa oduševljenjem prihvatili, nisu želeli da provode toliko sati ispred kompjutera. A onda je nastavnica ispričala kako je došla na tu ideju:

"Sada, onlajn, treba mi sat vremena za lekcije koje sam đacima u učionici mogla da objasnim za deset minuta. Nije to isto. Primetila sam da su učenici potišteni, a i ja s njima, ne samo zbog situacije sa virusom već i zbog činjenice da ne viđaju prijatelje i da su stalno ispred monitora, pa sam pomislila da, ako se već nalazimo u teškoj situaciji, treba da nađemo dobro rešenje", kaže Đulija.

Kao profesorka lingvistike pratila je rad đaka koji su poreklom iz drugih zemalja i italijanski im nije maternji jezik.

Smatra da i drugi mogu da se ugledaju na nju i nađu još kreativnih načina za rad sa decom, da samo jedna ideja koja đacima mnogo znači može mnogo toga da promeni.