Учионица на точковима – како је једна италијанска професорка створила “школу без граница“

Професорка из града Фаенца својим кампером иде од ученика до ученика и ту им држи предавања.

Жеља професорке Ђулије је да ђаци који долазе из других земаља и који због језика тешко прате учење на италијанском преко интернета, бар једном недељно добијају лекције које ће им бити разумљиве.

Зато свој кампер "Џоли" из 1987. године, уз све мере предострожности, паркира испред кућа ученика који у камперу могу да похађају наставу која је њима прилагођена. А Ђулија га је опремила клупом, столицом и таблом, и после сваке лекције дезинфикује простор за следећег ученика. 

"Џоли", некада бео а данас зелен, ушао је у живот професорке 2015. године, купила га је да би с пријатељима обишла Европу. Али, када је дошло до епидемије, досетила се да може да га користи као учионицу.

Пројекат назван "Школа без граница" ученици су са одушевљењем прихватили, нису желели да проводе толико сати испред компјутера. А онда је наставница испричала како је дошла на ту идеју:

"Сада, онлајн, треба ми сат времена за лекције које сам ђацима у учионици могла да објасним за десет минута. Није то исто. Приметила сам да су ученици потиштени, а и ја с њима, не само због ситуације са вирусом већ и због чињенице да не виђају пријатеље и да су стално испред монитора, па сам помислила да, ако се већ налазимо у тешкој ситуацији, треба да нађемо добро решење", каже Ђулија.

Као професорка лингвистике пратила је рад ђака који су пореклом из других земаља и италијански им није матерњи језик.

Сматра да и други могу да се угледају на њу и нађу још креативних начина за рад са децом, да само једна идеја која ђацима много значи може много тога да промени.