Da li klimatske promene utiču na pojavu i širenje zaraznih bolesti

Inger Anderson je ukazala da je pandemija koronavirusa najveća globalna kriza još od Drugog svetskog rata, koja pruža svetskim liderima šansu, ali i obavezu da transforišu društvo i u vremenu koje dolazi i zaštite dobrobit budućih generacija.

Istakla je da su UN i pre pojave kovida 19 upozoravale da će klimatske promene uticati na pojavu i širenje zaraznih bolesti.

Naglasila je da je veoma važno da se već sada počne sa pripremama za održivi zeleni oporavak posle pandemije i da sprovođenje Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i Agende 2030 sa ciljevima održivog razvoja nemaju alternativu.

Istakla je da je UNEP svestan neophodnosti velikih promena i transformacije čitavog UN sistema u narednom periodu, kako bismo se adekvatno pripremili za godine koje dolaze i pozvala prisutne visoke predstavnike država da daju svoj doprinos u definisanju prioriteta buduće Strategije i uloge UNEP-a.

Promeniti način razmišljanja i delovanja

Goran Trivan je istakao da je sada vreme da spasimo planetu i zdravlje, tako što ćemo potpuno promeniti način razmišljanja i delovanja, imajući u vidu da sve dosadašnje akcije, posebno one posvećene borbi protiv klimatskih promena nisu urodile plodom.

"Da može sve biti drugačije, dokazuju vesti i sateltiski snimci koji ovih dana iz različitih delova sveta svedoče da je planeta manje zagađena, da su čistije vode i vazduh, jer je zatvaranjem fabrika, smanjivanjem industrijske aktivnosti i saobraćaja, smanjeno emitovanje gasova koji utiču na zagađenje i klimatske promene", rekao je ministar Trivan.

Ukazao je da je potrebno raditi na istim ciljevima, u koordinaciji i saradnji, jer nijedna zemlja ne može samostalno da dostigne globalne izazove.

Naveo je da UNEP vidimo kao globalnog lidera i pokretačku snagu u tom procesu, i konsatovao da postoji visok stepen saglasnosti između evropskog Zelenog dogovora i politike koju sprovodi UNEP, i da su to ciljevi koje Srbija podržava i kojima teži.

Povezanost degradacije biodiverziteta i kovida 19

Kako se navodi u saopštenju Službe za komunikaciju i odnose s javnošću Ministarstva zaštite životne sredinu, Trivan je ukazao da je potrebno uključiti akademsku i naučnu javnost kako bismo istražili povezanost pogoršanja stanja ekosistema, degradaciju biodiverziteta i preterane eksploatacije vrsta sa nastankom pandemije koronavirusa.

Podsetio je da je podizanje kapaciteta na svim nivoima važan uslov napretka, partnerstva sa UN agencijama, NVO sketorom, kao i između država članica, apostrofirajući regionalnu saradnju i razmenu iskustava.

Istakao je da su za Srbiju prioritetne regionalne aktivnosti, posebno jačanje saradnje između zemalja kako bismo nastavili zajedničku borbu protiv aerozagađenja, gubitka biodiverziteta i klimatskih promena.

Dodao je da je Srbija započela ozbiljne promene u životnoj sredini, prenoseći bogato evropsko zakondavstvo i iskustvo i da je u svojoj Pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 27 definisala prioritetne aktivnosti koje će doprineti mnogo boljem kvalitetu života građana i da se sa "Egzitom" planira pokretanje velike akcije pošumljavanja, koja ima ambiciju da se proširi na region kao najefikasniji i najednostavniji način ublažavanja klimatskih promena.

Odgovor na post kovid krizu

Predstavnik Čilea istakao je važnost povezivanja svih budućih akcija sa Agendom 2030.

Predstavnik SAD rekao je da je ključna podrška UNEP-a kao i obezbeđivanje cirkularnosti u pravcu održive proizvodnje i potršnje i podržao stavove minstra Trivana još jednom naglašavajući značaj intenzivnije saradnje UNEP-a sa zemljama članicama i značajniju podršku kroz konkretne projekte i akcije.

Sumirajući rezultate rada u okviru radnih grupa, zaključeno je da UNEP u narednom periodu treba da se fokusira na prioritete, na implementaciju ciljeva održivog razvoja i multilateralnih sporazuma, na zeleni rast i cirkularnu ekonomiju, oporavak posle korona krize, kao i na načine zbrinjavanja ogromnih količina infektivnog medicinskog otpada nastalog tokom pandemije.

Sekretarijat UNEP, organizovaće do 13. maja još dve alternativne video-sesije "Discovery" čiji je cilj da se u neformalnom fleksibilnom okruženju, podrži izrada Srednjoročne strategije UNEP za period 2022-2025.

Predstavnici 192 države članice Programa ujedinjenih nacija za životnu sredinu, pozvani su da razmene mišljenja i ideje o konceptu razvoja Srednjoročne strategije UNEP-a za period 2022-2025, kao i o budućoj ulozi UNEP-a koja treba da pruži odgovor na post kovid krizu.