Да ли климатске промене утичу на појаву и ширење заразних болести

Ингер Андерсон је указала да је пандемија коронавируса највећа глобална криза још од Другог светског рата, која пружа светским лидерима шансу, али и обавезу да трансфоришу друштво и у времену које долази и заштите добробит будућих генерација.

Истакла је да су УН и пре појаве ковида 19 упозоравале да ће климатске промене утицати на појаву и ширење заразних болести.

Нагласила је да је веома важно да се већ сада почне са припремама за одрживи зелени опоравак после пандемије и да спровођење Париског споразума о климатским променама и Агенде 2030 са циљевима одрживог развоја немају алтернативу.

Истакла је да је УНЕП свестан неопходности великих промена и трансформације читавог УН система у наредном периоду, како бисмо се адекватно припремили за године које долазе и позвала присутне високе представнике држава да дају свој допринос у дефинисању приоритета будуће Стратегије и улоге УНЕП-а.

Променити начин размишљања и деловања

Горан Триван је истакао да је сада време да спасимо планету и здравље, тако што ћемо потпуно променити начин размишљања и деловања, имајући у виду да све досадашње акције, посебно оне посвећене борби против климатских промена нису уродиле плодом.

"Да може све бити другачије, доказују вести и сателтиски снимци који ових дана из различитих делова света сведоче да је планета мање загађена, да су чистије воде и ваздух, јер је затварањем фабрика, смањивањем индустријске активности и саобраћаја, смањено емитовање гасова који утичу на загађење и климатске промене", рекао је министар Триван.

Указао је да је потребно радити на истим циљевима, у координацији и сарадњи, јер ниједна земља не може самостално да достигне глобалне изазове.

Навео је да УНЕП видимо као глобалног лидера и покретачку снагу у том процесу, и консатовао да постоји висок степен сагласности између европског Зеленог договора и политике коју спроводи УНЕП, и да су то циљеви које Србија подржава и којима тежи.

Повезаност деградације биодиверзитета и ковида 19

Како се наводи у саопштењу Службе за комуникацију и односе с јавношћу Министарства заштите животне средину, Триван је указао да је потребно укључити академску и научну јавност како бисмо истражили повезаност погоршања стања екосистема, деградацију биодиверзитета и претеране експлоатације врста са настанком пандемије коронавируса.

Подсетио је да је подизање капацитета на свим нивоима важан услов напретка, партнерства са УН агенцијама, НВО скетором, као и између држава чланица, апострофирајући регионалну сарадњу и размену искустава.

Истакао је да су за Србију приоритетне регионалне активности, посебно јачање сарадње између земаља како бисмо наставили заједничку борбу против аерозагађења, губитка биодиверзитета и климатских промена.

Додао је да је Србија започела озбиљне промене у животној средини, преносећи богато европско закондавство и искуство и да је у својој Преговарачкој позицији за Поглавље 27 дефинисала приоритетне активности које ће допринети много бољем квалитету живота грађана и да се са "Egzitom" планира покретање велике акције пошумљавања, која има амбицију да се прошири на регион као најефикаснији и наједноставнији начин ублажавања климатских промена.

Одговор на пост ковид кризу

Представник Чилеа истакао је важност повезивања свих будућих акција са Агендом 2030.

Представник САД рекао је да је кључна подршка УНЕП-а као и обезбеђивање циркуларности у правцу одрживе производње и потршње и подржао ставове минстра Тривана још једном наглашавајући значај интензивније сарадње УНЕП-а са земљама чланицама и значајнију подршку кроз конкретне пројекте и акције.

Сумирајући резултате рада у оквиру радних група, закључено је да УНЕП у наредном периоду треба да се фокусира на приоритете, на имплементацију циљева одрживог развоја и мултилатералних споразума, на зелени раст и циркуларну економију, опоравак после корона кризе, као и на начине збрињавања огромних количина инфективног медицинског отпада насталог током пандемије.

Секретаријат УНЕП, организоваће до 13. маја још две алтернативне видео-сесије "Discovery" чији је циљ да се у неформалном флексибилном окружењу, подржи израда Средњорочне стратегије УНЕП за период 2022-2025.

Представници 192 државе чланице Програма уједињених нација за животну средину, позвани су да размене мишљења и идеје о концепту развоја Средњорочне стратегије УНЕП-а за период 2022-2025, као и о будућој улози УНЕП-а која треба да пружи одговор на пост ковид кризу.