Ima 102 godine, ali i ovih dana pomaže drugima

Hisar i prirodu zamenio je stanom u centru grada, ali početak dana i dalje je nezamisliv bez laganih vežbi. Sve bi bilo lakše da se može u šetnju kaže Aleksandar Stojanović, koji polako troši 102. godinu.

"Ja sam i ovako 15 godina sam, ali sad mi je mnogo teško zato što ne izlazim da prošetam, to mi je mnogo teško, kad bih mogao makar sat vremena da izađem", kaže Stojanović.

Samoću krati vestima i razmišljanjem kako da iznova pomogne. Negdašnji leskovački terzija pridružio se borbi protiv kovida 19. Pomoć je namenio penzionerima sa niskim primanjima.

"Sad sam dao 200.000 za ugrožene penzionere. Ne bih ja to, ne bih se setio, ali sam gledao na televiziji", naveo je on.

Leskovčane koji ga dobro poznaju njegova briga i solidarnost ne iznenađuju. Bio je uz postradale u zemljotresu u Skoplju i poplavama pre šest godina, donirao sredstva za podizanje Hrama Svetog Save.

"To mi je kao neka hrana, to mi produžuje život, u sebi imam spokojstvo i živim u spokojstvu", priča Aleksandar Stojanović.

Simbolični dar kao znak zahvalnosti

Za plemenitost i čovečnost kojom odiše nagrađen je prošle godine najvišim priznanjem grada Leskovca. Zahvalnost i ovoga puta simboličnim darom.

"Bitno je da date od srca i da novac namenski ide ljudima kojima je potreban i za svrhe lečenja i za terapije onih koji su oboleli od kovida 19", istič Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca.

Uz želju da se uskoro ponovo vidimo, ali u kući podno Hisara, otkriva da tajnu dugovečnosti duguje i cikoriji, biljci od koje čaj pije od preležane žutice ratne 43 i poručuje.

"Ja u moje 102 godine, ni Srbija ovo nije imala, sad ne samo Srbija, ima ceo svet, ali da znate proći će i ovo sve će proći, kao brza reka, a uspomena ostaje do veka", Aleksandar Stojanović.