Има 102 године, али и ових дана помаже другима

Најстаријег Лесковчанина јавност је упознала 2014. године када је донирао средства за пострадале у поплавама широм земље. Александар Стојановић, који има 102 године, и ових дана помаже најугроженијим суграђанима. У знак захвалности од града је стигао симболични дар, а тим поводом врата свог дома отворио је екипи РТС-а.

Хисар и природу заменио је станом у центру града, али почетак дана и даље је незамислив без лаганих вежби. Све би било лакше да се може у шетњу каже Александар Стојановић, који полако троши 102. годину.

"Ја сам и овако 15 година сам, али сад ми је много тешко зато што не излазим да прошетам, то ми је много тешко, кад бих могао макар сат времена да изађем", каже Стојановић.

Самоћу крати вестима и размишљањем како да изнова помогне. Негдашњи лесковачки терзија придружио се борби против ковида 19. Помоћ је наменио пензионерима са ниским примањима.

"Сад сам дао 200.000 за угрожене пензионере. Не бих ја то, не бих се сетио, али сам гледао на телевизији", навео је он.

Лесковчане који га добро познају његова брига и солидарност не изненађују. Био је уз пострадале у земљотресу у Скопљу и поплавама пре шест година, донирао средства за подизање Храма Светог Саве.

"То ми је као нека храна, то ми продужује живот, у себи имам спокојство и живим у спокојству", прича Александар Стојановић.

Симболични дар као знак захвалности

За племенитост и човечност којом одише награђен је прошле године највишим признањем града Лесковца. Захвалност и овога пута симболичним даром.

"Битно је да дате од срца и да новац наменски иде људима којима је потребан и за сврхе лечења и за терапије оних који су оболели од ковида 19", истич Горан Цветановић, градоначелник Лесковца.

Уз жељу да се ускоро поново видимо, али у кући подно Хисара, открива да тајну дуговечности дугује и цикорији, биљци од које чај пије од прележане жутице ратне 43 и поручује.

"Ја у моје 102 године, ни Србија ово није имала, сад не само Србија, има цео свет, али да знате проћи ће и ово све ће проћи, као брза река, а успомена остаје до века", Александар Стојановић.