Oni koji rade "državni posao" više rade kod kuće nego u kancelariji, čak i kad nije vanredno stanje, rekli bi zli jezici. Ko će nam bolje odgovoriti da li je tako, nego Dragan Torbica iz "Državnog posla", koji je poznat po tome da svaki dan kasni na posao gde se i ne zadržava se baš mnogo.

Da li Torbici prija pauza u garsonjeri ili mu ipak nedostaje arhivatorski suteren?

- Ne nedostaje nam, kako bih rekao, mi radimo sve od kuće, kao i inače, naš posao ne trpi. Ljudi koji su inače imali uvida u našu kancelariju, mogli su da vide koliko se tu radi predano i teško. U kući su mere, da kažem, držimo se svih izolacionih mera, ne idemo nigde. Ja sam blizu šezdeset, a žena moja starija, ona je 66, pa ja njoj pomažem, donesem šta treba. Tako da "Državni posao" trpi, ali izdržava.

A kako je Nikoli Škoriću? Kako on provodi vreme?

- Dobro, pišemo, nas četvorica, pripremamo se, pošto smo na pauzi zbog virusa, onda se pripremamo, pa ćemo verovatno ubrzano snimati kad ovo prođe. Radim stvari koje nisam pre radio, izmišljam kako da ubijam vreme pored ovoga, družim se sa svojom porodicom i tako.

Koronavirus je verovatno najteže pao najstarijem arhivatoru koji ima oko 65 godina? Da li je tako?

- Da, on je već u godinama za penziju, oko 65, plus je staratelj staratelj još dvoje starijih lica, tako da njima je jako teško. Jedina im je prednost što su na selu, pa mogu malo da izlaze u dvorište, inače bi poludeli.

Pretpostavljam da čika Žika ne poštuje mere?

- Ne zna se gde je on trenutno. 

Saznajemo da je ostatak ekipe na zadatku. Da li to znači da izolacija pozitvino utiče na nove ideje?

- Utiče pozitivno, iako je šizfreno stanje. Čudno je, držiš se mera, ali sa različitih medija te zapljuskuje milion različitih informacija, kao i na društevnim mrežama. Malo je šizofreno, ali imamo ideja, to stvarno nama nikad ne nedostaje. Najverovatnije ćemo se kad ovo prođe, malo baviti retroaktivno koronavirusom i tim kako se naša ekipa arhivatora snašla u tome, i kako se uopšte u našoj zemlji to odvijalo. Dakle, to je jedan pravac, a drugi pravac je da nastavimo dalje avanture tri državna službenika.

Koliko uspevate da radite dok ste u izolaciji i šta uspevate?

- Uglavnom pišemo scenarije, imali smo razne ideje. Ja sam čak nešto pokušavao da napravim sa lego čikicama, to je bilo prvenstveno jer sam tražio koje bi sa decom aktivnosti mogao da upražnjavam, pa smo napravili celu kancelariju. Međutim, bojim se da zbog prava nećemo moći da snimimo, ali ako nam proizvođač dozvoli, možda budemo imači animirani "Državni posao", kao stop-moušn animaciju. Dokon um je đavolje igralište.

Šta je sa Boškićem, da li kao najmlađi ima i najviše ideja?

- Dosta. On se baš ovih mesec dana raspisao nešto, to ste pogodili, mnogo više nego ostatak ekipe. U ovoj situaciji se pokazuje ko kako podnosi izolaciju i kakva su unutrašnja stanja svakoga od nas. To izlazi na videlo.

Kada počinju snimanja, kada ćemo vas opet gledati?

- Mi se spremamo da će to biti uskoro, a sad tačan datum još ne znamo. Mi se nadamo početkom maja, sve zavisi kakave će mere biti, jer se informacije menjaju iz dana u dan. Najvažnije je da smo mi spremni i da čekamo. Na setu nas je puno, pet-šest kamera, tonci, nekad nas bude i po petnaest. Jedva čekamo da ovo popusti pa da radimo.