Они који раде "државни посао" више раде код куће него у канцеларији, чак и кад није ванредно стање, рекли би зли језици. Kо ће нам боље одговорити да ли је тако, него Драган Торбица из "Државног посла", који је познат по томе да сваки дан касни на посао где се и не задржава се баш много.

Да ли Торбици прија пауза у гарсоњери или му ипак недостаје архиваторски сутерен?

- Не недостаје нам, како бих рекао, ми радимо све од куће, као и иначе, наш посао не трпи. Људи који су иначе имали увида у нашу канцеларију, могли су да виде колико се ту ради предано и тешко. У кући су мере, да кажем, држимо се свих изолационих мера, не идемо нигде. Ја сам близу шездесет, а жена моја старија, она је 66, па ја њој помажем, донесем шта треба. Тако да "Државни посао" трпи, али издржава.

А како је Николи Шкорићу? Kако он проводи време?

- Добро, пишемо, нас четворица, припремамо се, пошто смо на паузи због вируса, онда се припремамо, па ћемо вероватно убрзано снимати кад ово прође. Радим ствари које нисам пре радио, измишљам како да убијам време поред овога, дружим се са својом породицом и тако.

Kоронавирус је вероватно најтеже пао најстаријем архиватору који има око 65 година? Да ли је тако?

- Да, он је већ у годинама за пензију, око 65, плус је старатељ старатељ још двоје старијих лица, тако да њима је јако тешко. Једина им је предност што су на селу, па могу мало да излазе у двориште, иначе би полудели.

Претпостављам да чика Жика не поштује мере?

- Не зна се где је он тренутно. 

Сазнајемо да је остатак екипе на задатку. Да ли то значи да изолација позитвино утиче на нове идеје?

- Утиче позитивно, иако је шизфрено стање. Чудно је, држиш се мера, али са различитих медија те запљускује милион различитих информација, као и на друштевним мрежама. Мало је шизофрено, али имамо идеја, то стварно нама никад не недостаје. Највероватније ћемо се кад ово прође, мало бавити ретроактивно коронавирусом и тим како се наша екипа архиватора снашла у томе, и како се уопште у нашој земљи то одвијало. Дакле, то је један правац, а други правац је да наставимо даље авантуре три државна службеника.

Kолико успевате да радите док сте у изолацији и шта успевате?

- Углавном пишемо сценарије, имали смо разне идеје. Ја сам чак нешто покушавао да направим са лего чикицама, то је било првенствено јер сам тражио које би са децом активности могао да упражњавам, па смо направили целу канцеларију. Међутим, бојим се да због права нећемо моћи да снимимо, али ако нам произвођач дозволи, можда будемо имачи анимирани "Државни посао", као стоп-моушн анимацију. Докон ум је ђавоље игралиште.

Шта је са Бошкићем, да ли као најмлађи има и највише идеја?

- Доста. Он се баш ових месец дана расписао нешто, то сте погодили, много више него остатак екипе. У овој ситуацији се показује ко како подноси изолацију и каква су унутрашња стања свакога од нас. То излази на видело.

Kада почињу снимања, када ћемо вас опет гледати?

- Ми се спремамо да ће то бити ускоро, а сад тачан датум још не знамо. Ми се надамо почетком маја, све зависи какаве ће мере бити, јер се информације мењају из дана у дан. Најважније је да смо ми спремни и да чекамо. На сету нас је пуно, пет-шест камера, тонци, некад нас буде и по петнаест. Једва чекамо да ово попусти па да радимо.