Opstali smo zahvaljujući strahu, treba da se adaptiramo i na ovo stanje

Gostujući u Dnevniku RTS-a, doktorka Bojana Pejušković je rekla da je stres deo naše svakodnevice, a ovo kroz šta trenutno prolazimo je traumatski stres – kada smo telesno i životno ugroženi.

Stres je visokopersonalizovani proces koji zavisi od naše psihološke otpornosti, od našeg odnosa sa porodicom, prijateljima, sa državom u celini, objasnila je doktorka. 

"U ovom trenutku nadležene institucije rade najbolje moguće i mi se sami trudimo da radimo najbolje moguće kako bismo smanjili nivo traumatskog iskustva na naš narod", rekla je Pejuškovićeva.

Institut za mentalno zdravlje iz dana u dan prilagođava rad novonastaloj situaciji. Doktorka kaže da je njihov tim stručnjaka uspostavio 24-časovni poziv, telefone za psihosocijalnu podršku, kako za decu i omladinu, tako i za odrasle.

Prema njenim rečima, stručnjaci daju podršku koja se odnosi na određene psihološke tegobe (nesanica, nemir, strah).

"Naše institucije primaju i dalje hitne slučajeve a radimo i kontrolne preglede kada je to važno", rekla je ona.

Pejuškovićeva kaže da tim Instituta za mentalno zdravlje piše članke koji se objavljuju u različitim dnevnim novinama, svakog drugog dana – a obrađuju aktuelne tema – kako razgovarati sa decom, šta da rade stari. "Trudimo se da sačuvamo mentalno stanje nacije", istakla je doktorka Pejušković.

Smernice šta možemo da uradimo 

Govoreći o pandemiji i izolaciji, kaže da ovu formu nismo videli, ali je suština ista jer mi u repertoaru iskustava imamo traumatsko iskustvo sa bombardovanjem.

"Mi umemo da se nosimo sa tim samo nam treba podrška i pomoć. Postoje smernice šta je to što možemo da uradimo pre svega, da obezbedimo doživljaj sopstvene sigurnosti, a to ćemo učiniti tako što ćemo ostati kod kuće", rekla je ona.

Prema njenim rečima, strah je nešto zahvaljujući čemu smo i opstali, on nam je prijatelj, jer nas signalni strah upozorava na opasnost, pa onda svoje ponašanje prilagođavamo situaciji kako bismo se zaštitili.

"Današnja civilizacija se bazira na nauci kao referentnom okviru za razumevanje stvari jer ona koristi dokaz i činjenicu i trudimo se iz pozicije nauke i dobre kliničke prakse da postupamo i dajemo savete", rekla je doktorka Pejušković.

Kaže da je optimizam važan i osnova za rezilijentnost.

"Ova situacija može dobro da se iskoristi, da se vratimo sebi, pravim vrendostima, možda smo se u zahtevnim vremenima otuđili od sebe i svojih bližnjih pa je to momenat da se vratimo sebi", rekla je ona.

Prema njenim rečima, sada treba da naučimo da "kažemo" emocije, da se adaptiramo na situaciju, da naučimo da verblizujemo osećanja.

"Iz pozicije nauke mogu da kažem da postoji fenomen koji se zove posttraumatski rast. Istraživanja su pokazala da nas ova situacija menja. Svako iskustvo utiče na nas pa i na način da budemo bolji, sve što nas ne slomi to nas ojača", zaključila je doktorka Pejušković.