Опстали смо захваљујући страху, треба да се адаптирамо и на ово стање

Гостујући у Дневнику РТС-а, докторка Бојана Пејушковић је рекла да је стрес део наше свакодневице, а ово кроз шта тренутно пролазимо је трауматски стрес – када смо телесно и животно угрожени.

Стрес је високоперсонализовани процес који зависи од наше психолошке отпорности, од нашег односа са породицом, пријатељима, са државом у целини, објаснила је докторка. 

"У овом тренутку надлежене институције раде најбоље могуће и ми се сами трудимо да радимо најбоље могуће како бисмо смањили ниво трауматског искуства на наш народ", рекла је Пејушковићева.

Институт за ментално здравље из дана у дан прилагођава рад новонасталој ситуацији. Докторка каже да је њихов тим стручњака успоставио 24-часовни позив, телефоне за психосоцијалну подршку, како за децу и омладину, тако и за одрасле.

Према њеним речима, стручњаци дају подршку која се односи на одређене психолошке тегобе (несаница, немир, страх).

"Наше институције примају и даље хитне случајеве а радимо и контролне прегледе када је то важно", рекла је она.

Пејушковићева каже да тим Института за ментално здравље пише чланке који се објављују у различитим дневним новинама, сваког другог дана – а обрађују актуелне тема – како разговарати са децом, шта да раде стари. "Трудимо се да сачувамо ментално стање нације", истакла је докторка Пејушковић.

Смернице шта можемо да урадимо 

Говорећи о пандемији и изолацији, каже да ову форму нисмо видели, али је суштина иста јер ми у репертоару искустава имамо трауматско искуство са бомбардовањем.

"Ми умемо да се носимо са тим само нам треба подршка и помоћ. Постоје смернице шта је то што можемо да урадимо пре свега, да обезбедимо доживљај сопствене сигурности, а то ћемо учинити тако што ћемо остати код куће", рекла је она.

Према њеним речима, страх је нешто захваљујући чему смо и опстали, он нам је пријатељ, јер нас сигнални страх упозорава на опасност, па онда своје понашање прилагођавамо ситуацији како бисмо се заштитили.

"Данашња цивилизација се базира на науци као референтном оквиру за разумевање ствари јер она користи доказ и чињеницу и трудимо се из позиције науке и добре клиничке праксе да поступамо и дајемо савете", рекла је докторка Пејушковић.

Каже да је оптимизам важан и основа за резилијентност.

"Ова ситуација може добро да се искористи, да се вратимо себи, правим врендостима, можда смо се у захтевним временима отуђили од себе и својих ближњих па је то моменат да се вратимо себи", рекла је она.

Према њеним речима, сада треба да научимо да "кажемо" емоције, да се адаптирамо на ситуацију, да научимо да верблизујемо осећања.

"Из позиције науке могу да кажем да постоји феномен који се зове посттрауматски раст. Истраживања су показала да нас ова ситуација мења. Свако искуство утиче на нас па и на начин да будемо бољи, све што нас не сломи то нас ојача", закључила је докторка Пејушковић.