Kako izolacija utiče na mentalno zdravlje

Psiholog Fedor Munižaba navodi za RTS da je anksioznost javnosti velika i da je uveliko podstaknuta osećajem nemoći jer se suočavaju sa nevidljivim protivnikom, situacijom nad kojom nemaju kontrolu.

Usled toga, dodaje Munižaba, ljudi su skloni preterivanju u kriznim situacijama i to u oba pravca - i pozitivnom i negativnom.

"Ljudi će najčešće ili zauzeti stav da je sve u javnosti prenaduvano i da nema čega da se plaše ili će sa druge strane da počnu vrlo opsesivno i kompulzivno da preduzimaju rigidne higijenske mere kako bi se '100 odsto' zaštitili", objašnjava Munižaba.

Ocenjuje da su stavovi uglavnom ekstremni, a da mali broj ljudi ima umeren stav. Drugim rečima, smatra da što je veći nivo straha kod pojedinih ljudi, to će oni imati manje poverenja u svoje mogućnosti i svoj imunitet. Kako kaže, iz tog razloga će ti ljudi neretko preterati u merama zaštite. 

"Postoje ljudi koji potcenjuju, zatim oni koji precenjuju i na kraju oni koji imaju realističnu predstavu o svojim mogućnostima. Što je osoba anksioznija, naročito ako je u pitanju zdravstvena anksioznost, imaće više bazičnog potcenjivanja svojih mogućnosti i ona će preduzimati ekstremnije mere 'zaštite' kako bi dosegla željeni često nerealni nivo sigurnosti", objašnjava Munižaba.

Ocenjuje da kod stvarne ili zamišljene opasnosti ljudi postaju uplašeni (svesno ili nesvesno) i nivo tog straha može biti preteran.

U takvim situacijama, kako kaže, ljudi počinju da razmišljaju na drugačiji način od uobičajenog i da donose drugačije zaključke nego inače.

"Normalan strah i umerena zabrinutost su zdrave i poželjne emocije koje stimulišu konstruktivne reakcije i bez tih emocija ljudska vrsta ne bi mogla da preživi. A, anksioznost, neutemeljeni ili realni, ali preterani strah je emocija koja stimuliše nefunkcionalna ponašanja, može da onemogući normalne i konstruktivne reakcije", objašnjava Munižaba.

Navodi da građani u vreme pandemije lakše poveruju u lažne savete nego u struku, ali da je edukacija tačnim i proverljivim informacijama proveren način da se suzbije strah od koronavirusa.

"Aktivnost koja bi najviše mogla da pomogne da se lakše prebrodi period pre nama je edukacija, informisanje iz pouzdanih i kredibilnih izvora. Nije svaka informacija isto što i znanje i zato je jako važno odakle preuzimamo informacije, jer neke informacije mogu da predstavljaju čak i anti-znanje ili irelevantno znanje, pa je od presudnog značaja kvalitet izvora", navodi Munižaba.

Ističe da i sami stručnjaci moraju veoma da povedu računa o tome šta i kako govore, jer, kako kaže, njihovi iskazi mogu značajno da poboljšaju razumevanje situacije ili, sa druge strane, da zbune javnost ili čak da kompromituju struku u očima prosečnog konzumenta informacija.

Navodi da čitanje knjiga, slušanje muzike, komunikacija preko interneta, slanje poruka i video-pozivi mogu potencijalno da pomognu u smanjenju osećaja izolacije ili usamljenosti.

"Tehnologija nija savršena zamena, ali u momentima izolacije može da pomogne da lakše prebrodimo period koji je pred nama", zaključio je Munižaba.