Како изолација утиче на ментално здравље

Психолог Федор Мунижаба наводи за РТС да је анксиозност јавности велика и да је увелико подстакнута осећајем немоћи јер се суочавају са невидљивим противником, ситуацијом над којом немају контролу.

Услед тога, додаје Мунижаба, људи су склони претеривању у кризним ситуацијама и то у оба правца - и позитивном и негативном.

"Људи ће најчешће или заузети став да је све у јавности пренадувано и да нема чега да се плаше или ће са друге стране да почну врло опсесивно и компулзивно да предузимају ригидне хигијенске мере како би се '100 одсто' заштитили", објашњава Мунижаба.

Оцењује да су ставови углавном екстремни, а да мали број људи има умерен став. Другим речима, сматра да што је већи ниво страха код појединих људи, то ће они имати мање поверења у своје могућности и свој имунитет. Како каже, из тог разлога ће ти људи неретко претерати у мерама заштите. 

"Постоје људи који потцењују, затим они који прецењују и на крају они који имају реалистичну представу о својим могућностима. Што је особа анксиознија, нарочито ако је у питању здравствена анксиозност, имаће више базичног потцењивања својих могућности и она ће предузимати екстремније мере 'заштите' како би досегла жељени често нереални ниво сигурности", објашњава Мунижаба.

Оцењује да код стварне или замишљене опасности људи постају уплашени (свесно или несвесно) и ниво тог страха може бити претеран.

У таквим ситуацијама, како каже, људи почињу да размишљају на другачији начин од уобичајеног и да доносе другачије закључке него иначе.

"Нормалан страх и умерена забринутост су здраве и пожељне емоције које стимулишу конструктивне реакције и без тих емоција људска врста не би могла да преживи. А, анксиозност, неутемељени или реални, али претерани страх је емоција која стимулише нефункционална понашања, може да онемогући нормалне и конструктивне реакције", објашњава Мунижаба.

Наводи да грађани у време пандемије лакше поверују у лажне савете него у струку, али да је едукација тачним и проверљивим информацијама проверен начин да се сузбије страх од коронавируса.

"Активност која би највише могла да помогне да се лакше преброди период пре нама је едукација, информисање из поузданих и кредибилних извора. Није свака информација исто што и знање и зато је јако важно одакле преузимамо информације, јер неке информације могу да представљају чак и анти-знање или ирелевантно знање, па је од пресудног значаја квалитет извора", наводи Мунижаба.

Истиче да и сами стручњаци морају веома да поведу рачуна о томе шта и како говоре, јер, како каже, њихови искази могу значајно да побољшају разумевање ситуације или, са друге стране, да збуне јавност или чак да компромитују струку у очима просечног конзумента информација.

Наводи да читање књига, слушање музике, комуникација преко интернета, слање порука и видео-позиви могу потенцијално да помогну у смањењу осећаја изолације или усамљености.

"Технологија нија савршена замена, али у моментима изолације може да помогне да лакше пребродимо период који је пред нама", закључио је Мунижаба.