Како изолација утиче на ментално здравље

Ширење новог коронавируса не представља само здравствену кризу. Људи брину како ће се носити са карантином, изолацијом, неизвесношћу која пандемију прати, изгубљеним приходима, деци, старим родитељима.

Психолог Федор Мунижаба наводи за РТС да је анксиозност јавности велика и да је увелико подстакнута осећајем немоћи јер се суочавају са невидљивим противником, ситуацијом над којом немају контролу.

Услед тога, додаје Мунижаба, људи су склони претеривању у кризним ситуацијама и то у оба правца - и позитивном и негативном.

"Људи ће најчешће или заузети став да је све у јавности пренадувано и да нема чега да се плаше или ће са друге стране да почну врло опсесивно и компулзивно да предузимају ригидне хигијенске мере како би се '100 одсто' заштитили", објашњава Мунижаба.

Оцењује да су ставови углавном екстремни, а да мали број људи има умерен став. Другим речима, сматра да што је већи ниво страха код појединих људи, то ће они имати мање поверења у своје могућности и свој имунитет. Како каже, из тог разлога ће ти људи неретко претерати у мерама заштите. 

"Постоје људи који потцењују, затим они који прецењују и на крају они који имају реалистичну представу о својим могућностима. Што је особа анксиознија, нарочито ако је у питању здравствена анксиозност, имаће више базичног потцењивања својих могућности и она ће предузимати екстремније мере 'заштите' како би досегла жељени често нереални ниво сигурности", објашњава Мунижаба.

Оцењује да код стварне или замишљене опасности људи постају уплашени (свесно или несвесно) и ниво тог страха може бити претеран.

У таквим ситуацијама, како каже, људи почињу да размишљају на другачији начин од уобичајеног и да доносе другачије закључке него иначе.

"Нормалан страх и умерена забринутост су здраве и пожељне емоције које стимулишу конструктивне реакције и без тих емоција људска врста не би могла да преживи. А, анксиозност, неутемељени или реални, али претерани страх је емоција која стимулише нефункционална понашања, може да онемогући нормалне и конструктивне реакције", објашњава Мунижаба.

Наводи да грађани у време пандемије лакше поверују у лажне савете него у струку, али да је едукација тачним и проверљивим информацијама проверен начин да се сузбије страх од коронавируса.

"Активност која би највише могла да помогне да се лакше преброди период пре нама је едукација, информисање из поузданих и кредибилних извора. Није свака информација исто што и знање и зато је јако важно одакле преузимамо информације, јер неке информације могу да представљају чак и анти-знање или ирелевантно знање, па је од пресудног значаја квалитет извора", наводи Мунижаба.

Истиче да и сами стручњаци морају веома да поведу рачуна о томе шта и како говоре, јер, како каже, њихови искази могу значајно да побољшају разумевање ситуације или, са друге стране, да збуне јавност или чак да компромитују струку у очима просечног конзумента информација.

Наводи да читање књига, слушање музике, комуникација преко интернета, слање порука и видео-позиви могу потенцијално да помогну у смањењу осећаја изолације или усамљености.

"Технологија нија савршена замена, али у моментима изолације може да помогне да лакше пребродимо период који је пред нама", закључио је Мунижаба.