петак, 13. мар 2020, 17:40 -> 18:34

Извор: РТС

Аутор: Биљана Србљак

Пандемија коронавируса донела инфодемију опасних савета

Са коронавирусом дошло је до појаве огромног броја здравствених савета на интернету од којих су неки бескорисни, али релативно безопасни, док су поједини веома опасни. Из Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" поручују да информације морају бити проверене. Психолог Федор Мунижаба наводи да грађани у време пандемије лакше поверују у лажне савете него у струку.

Из "Батута" наводе да медији нуде обиље информација, али да посебан значај има извор информација – да ли је у питању препорука или мера коју је донела комисија или радна група коју чине стручњаци у одређеној области и која се базира на доступним доказима истраживања или информација коју износи став појединца или групе.

"Неки грађани верују да, уколико свакодневно користе бели лук или испирају нос сланим раствором, имају мањи ризик да оболе од ковида-19 (Covid-19), што у складу са доступним подацима није тачно", наводе за РТС из Батута.

Грађанима поручују да препоруке, мере, питања и одговоре могу пронаћи на веб-страницама Министарства здравља covid19.rs и сајту Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Психолог Федор Мунижаба, наводи за РТС да се грађани окрећу друштвеним мрежама јер је у време пандемија забележен раст неповерења у медицински систем.

"Појединци могу да тврде да у случајевима пандемија цензурисани званични извори могу да скривају важне информације и да 'из неког разлога' намерно обмањују јавност. То је онда нека форма теорије завера, а оне могу да нарастају баш онда када постоји нека општа забринутост", објашњава Мунижаба. 

Оцењује да људи било код стварне или код замишљене опасности, постају уплашени (свесно или несвесно) и да ниво тог страха може бити и претеран.

У таквим ситуацијама, како каже, људи почињу да размишљају на другачији начин од уобичајеног и да доносе другачије закључке него иначе.

"Тако изведени закључци имају већу вероватноћу да буду погрешни, па и следствена понашања тако могу бити мање или више корисна", објашњава Мунижаба.

Како каже, људи у тим тренуцима перципирају да на друштвеним медијима појединци истински преносе своја искуства нецензурисана и сматрају да тиме имају бољи увид у стварност.

"Овакав став је углавном погрешан јер се на мрежама људи представљају у разним често нереалним светлима и износе ствари које се тичу њихових уверења а не нужно стварних искустава. Неки се на пример представљају као лекари а нису лекари", објашњава Мунижаба.

Додаје да људи имају своје ставове и предубеђења и да у контакту са информацијама, лакше прихватају оне информације које су у складу са њиховим ставовима, од оних које нису.

"То је психолошка чињеница. Како друштвене мреже имају пуно различитих подгрупа, тако свако од нас може да тражи и нађе ону која подгрева и охрабрује наша лична предубеђења. Такав поступак може да ублажи емоционалну напетост, макар привремено, али цена дугорочно гледано може бити превисока, па је зато и он погрешан", закључио је Мунижаба.