Vanredno stanje u Japanu koje nije vanredno

Postoji mnoštvo različitih pristupa borbi protive epidemije novog koronavirusa i Japan je jedan interesantan primer koji može poslužiti kao materijal za razmišljanje o tome koji je od njih optimalan.

U toj dalekoistočnoj državi je prošireno vanredno stanje, koje je od 8. januara važilo za prestonicu Tokio sa okolinom, na velike urbane centre poput Osake, Kjota, Nagoje i Fukuoke, koji se nalaze u zapadnom delu zemlje.

Time su se, mada vanredno stanje ne zahvata celu teritoriju, pod njegovim odredbama našli svi najveći gradovi u zemlji, koji se, inače, geografski svi nalaze na najvećem japanskom ostrvu Honšu.

Ono što je interesantno, međutim, je to da japansko vanredno stanje ne podrazumeva zaključavanje gradova, uvođenje policijskog časa ili bilo kakve druge forme prisilnog ograničenja kretanja stanovništva, uprkos tome što broj zaraženih iz dana u dan ponovo raste, a alarmantna upozorenja iz bolnica, koje i inače pate od nedostatka osoblja i koje se bliže maksimumu kapaciteta i mogućnosti, sve glasniji.

Štaviše, ono ne zahteva ni prekid rada ugostiteljskih objekata i škola.

Jer, sve što ono nalaže je skraćivanje radnog vremena kafana i noćnih klubova, kao i restorana koji su otvoreni do kasno u noć, jer se ti objekti smatraju najvećim rasadnicima zaraze budući da se u njima, u zatvorenom, stešnjenom prostoru okuplja veći broj ljudi, koji radi konzumacije hrane i pića moraju da uklone maske.

Ti lokali će sada morati da zatvore svoja vrata u osam časova uveče.

Pored toga japanska vlada poziva (ali ne obavezuje) preduzeća da učine da oko 70 posto njihovih radnika radi od kuće.

Građanima se savetuje da izlaze što je manje moguće i da se uzdrže od druženja u grupama, naročito u zatvorenom prostoru, kao što su restorani.

Jedina strožija mera koju je japanska vlada preduzela je suspenzija plana o tome da se dozvoli dolazak ograničenog broja stranih poslovnih ljudi radi boljeg funkcionisanja eokonomije - zemlja će opet na mesec dana u potpunosti zatvoriti vrata za strance, uključujući tu i one koji su nastanjeni u Japanu, ali su se iz nekog razloga našli u inostranstvu.

Drugo vanredno stanje 

U dalekoistočnoj carevini do sada je, zvanično, zaraženo oko 300.000 osoba i preminulo nešto više od 4.100.

Interesantno je da je ta ekonomski i naučno visoko razvijena država sa 127 miliona stanovnika puno meseci testirala manje građana dnevno nego Srbija, koja ima skoro 17 puta manju populaciju.

Onima koji imaju simptome koji sugerišu na oboljenje od kovida u Japanu se preporučivao ostanak kući u slučaju da su imali nižu temperaturu, pa je jasno da je pravi broj zaraženih osetno viši.

Upravo proglašeno vanredno stanje je drugo po redu od početka epidemije krajem januara prošle godine.

Prvo je trajalo od 8. aprila do 26. maja i tada takođe nije bilo policijskog časa i prisilnih ograničenja u kretanju stanovništva, ali su robne kuće, tržni centri i lanci restorana i kafića bili u potpunosti zatvoreni, dok su ugostiteljski objekti u porodičnom vlasništvu imali pravo da odluče da li će nastaviti da rade ili prestati i osloniti se na novčanu naknadu države.

Mada su, kao što je navedeno, velike trgovinske kompanije tada obustavile rad, to nije bila njihova zakonska obaveza, već su se one prosto odazvale pozivima (i, mestimično, pritiscima) vlade da to učine.

Vanredno stanje je to samo po imenu?

Japanska država ima najveći odnos javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod na svetu, od čak 234 procenata, (i mada cela suma još uvek nije isplaćena) kroz razne vrste pomoći preduzećima i građanima do sada je već iz budžeta izdvojila fantastičnih 3.000 milijardi dolara, pa je dalje obeštećenje privrednih subjekata zbog prekida poslovanja usled vanrednog stanja za vladu izuzetno veliko opterećenje.

Stalno je i prisutan strah od toga šta bi nova kontrakcija privrede u slučaju da se ponovi masovno zatvaranje ugostiteljskih i prodajnih objekata mogla da znači kada su u pitanju nezaposlenost i smanjivanje poreskih prihoda.

To, i uverenje vlasti da mogu računati na dobru disciplinu stanovništva, objašnjava mekoću mera u upravo uvedenom drugom vanrednom stanju, koje mnogi lekari u Zemlji izlazećeg sunca kritikuju kao kozmetičko i nedovoljno za zauzdavanje epidemije.

Postoji i realna opasnost da "nežno" vanredno stanje, koje treba da spase ekonomiju i državni budžet, neće u dovoljnoj meri usporiti epidemiju, te da će zbog rasta broja obolelih i kolapsa zdravstvenog sistema, na kraju ona ipak doživeti snažan udar, pogotovo što vakcinisanje stanovništva u Japanu treba da počne tek u martu - sa čitavih tri meseca zakašnjenja u odnosu na Zapad, Kinu i Rusiju.

Sa druge strane, vladini funkcioneri, među kojima je, simptomatično, ministar za revitalizaciju ekonomije zadužen za upravljanje odgovorom na epidemiju uključujući tu i deo u vezi javne higijene, tvrde, međutim, da je pravi smisao novog vanrednog stanja to što vlastima pruža zakonsku mogućnost da objekte i resurse, poput hotela ili vozila, preusmeri za borbu protiv epidemije.

Konstantna dilema 

Posmatrano, proporcionalno, u odnosu na broj stanovnika, Japan je za sada pretrpeo znatno blaže posledice od zemalja poput SAD, Velike Britanije, Italije ili Brazila kada su u pitanju epidemiološki kriterijumi, odnosno, procenat zaraženih i preminulih.

Istovremeno, međutim, on je podneo više štete od drugih zemalja i teritorija u regionu: Kine, Južne Koreje i Tajvana, koje su sprovodile masovno testiranje i stroge mere, poput zatvaranja gradova, policijskog nadzora nad građanima u karantinu, identifikacije putanje kretanja zaraženih upotrebom kamera i softvera za prepoznavanje lica ili lociranja preko pametnih telefona.

Upravo proglašeno novo vanredno stanje sada je ponovo raspirilo debatu o tome šta je važnije: životi i zdravlje ljudi ili demokratski principi, poput slobode kretanja, i ekonomija, odnosno, moguće negativne posledice po standard stanovništva i budžet države u budućnosti.

To je, može se reći, konstantna dilema u celom svetu još od rane faze epidemije.

O efektima mekog vanrednog stanja, u poređenju sa onim strožijim, jasniji sud će moći biti donesen tek po okončanju epidemije.

Kada se budu sumirali rezultati borbe protiv kovida i izvlačile pouke za budućnost, japanski model će biti važna referenca kada je u pitanju domet mekih mera.