Ванредно стање у Јапану које није ванредно

Постоји мноштво различитих приступа борби противе епидемије новог коронавируса и Јапан је један интересантан пример који може послужити као материјал за размишљање о томе који је од њих оптималан.

У тој далекоисточној држави је проширено ванредно стање, које је од 8. јануара важило за престоницу Токио са околином, на велике урбане центре попут Осаке, Кјота, Нагоје и Фукуоке, који се налазе у западном делу земље.

Тиме су се, мада ванредно стање не захвата целу територију, под његовим одредбама нашли сви највећи градови у земљи, који се, иначе, географски сви налазе на највећем јапанском острву Хоншу.

Оно што је интересантно, међутим, је то да јапанско ванредно стање не подразумева закључавање градова, увођење полицијског часа или било какве друге форме присилног ограничења кретања становништва, упркос томе што број заражених из дана у дан поново расте, а алармантна упозорења из болница, које и иначе пате од недостатка особља и које се ближе максимуму капацитета и могућности, све гласнији.

Штавише, оно не захтева ни прекид рада угоститељских објеката и школа.

Јер, све што оно налаже је скраћивање радног времена кафана и ноћних клубова, као и ресторана који су отворени до касно у ноћ, јер се ти објекти сматрају највећим расадницима заразе будући да се у њима, у затвореном, стешњеном простору окупља већи број људи, који ради конзумације хране и пића морају да уклоне маске.

Ти локали ће сада морати да затворе своја врата у осам часова увече.

Поред тога јапанска влада позива (али не обавезује) предузећа да учине да око 70 посто њихових радника ради од куће.

Грађанима се саветује да излазе што је мање могуће и да се уздрже од дружења у групама, нарочито у затвореном простору, као што су ресторани.

Једина строжија мера коју је јапанска влада предузела је суспензија плана о томе да се дозволи долазак ограниченог броја страних пословних људи ради бољег функционисања еокономије - земља ће опет на месец дана у потпуности затворити врата за странце, укључујући ту и оне који су настањени у Јапану, али су се из неког разлога нашли у иностранству.

Друго ванредно стање 

У далекоисточној царевини до сада је, званично, заражено око 300.000 особа и преминуло нешто више од 4.100.

Интересантно је да је та економски и научно високо развијена држава са 127 милиона становника пуно месеци тестирала мање грађана дневно него Србија, која има скоро 17 пута мању популацију.

Онима који имају симптоме који сугеришу на обољење од ковида у Јапану се препоручивао останак кући у случају да су имали нижу температуру, па је јасно да је прави број заражених осетно виши.

Управо проглашено ванредно стање је друго по реду од почетка епидемије крајем јануара прошле године.

Прво је трајало од 8. априла до 26. маја и тада такође није било полицијског часа и присилних ограничења у кретању становништва, али су робне куће, тржни центри и ланци ресторана и кафића били у потпуности затворени, док су угоститељски објекти у породичном власништву имали право да одлуче да ли ће наставити да раде или престати и ослонити се на новчану накнаду државе.

Мада су, као што је наведено, велике трговинске компаније тада обуставиле рад, то није била њихова законска обавеза, већ су се оне просто одазвале позивима (и, местимично, притисцима) владе да то учине.

Ванредно стање је то само по имену?

Јапанска држава има највећи однос јавног дуга у односу на бруто друштвени производ на свету, од чак 234 процената, (и мада цела сума још увек није исплаћена) кроз разне врсте помоћи предузећима и грађанима до сада је већ из буџета издвојила фантастичних 3.000 милијарди долара, па је даље обештећење привредних субјеката због прекида пословања услед ванредног стања за владу изузетно велико оптерећење.

Стално је и присутан страх од тога шта би нова контракција привреде у случају да се понови масовно затварање угоститељских и продајних објеката могла да значи када су у питању незапосленост и смањивање пореских прихода.

То, и уверење власти да могу рачунати на добру дисциплину становништва, објашњава мекоћу мера у управо уведеном другом ванредном стању, које многи лекари у Земљи излазећег сунца критикују као козметичко и недовољно за зауздавање епидемије.

Постоји и реална опасност да "нежно" ванредно стање, које треба да спасе економију и државни буџет, неће у довољној мери успорити епидемију, те да ће због раста броја оболелих и колапса здравственог система, на крају она ипак доживети снажан удар, поготово што вакцинисање становништва у Јапану треба да почне тек у марту - са читавих три месеца закашњења у односу на Запад, Кину и Русију.

Са друге стране, владини функционери, међу којима је, симптоматично, министар за ревитализацију економије задужен за управљање одговором на епидемију укључујући ту и део у вези јавне хигијене, тврде, међутим, да је прави смисао новог ванредног стања то што властима пружа законску могућност да објекте и ресурсе, попут хотела или возила, преусмери за борбу против епидемије.

Константна дилема 

Посматрано, пропорционално, у односу на број становника, Јапан је за сада претрпео знатно блаже последице од земаља попут САД, Велике Британије, Италије или Бразила када су у питању епидемиолошки критеријуми, односно, проценат заражених и преминулих.

Истовремено, међутим, он је поднео више штете од других земаља и територија у региону: Кине, Јужне Кореје и Тајвана, које су спроводиле масовно тестирање и строге мере, попут затварања градова, полицијског надзора над грађанима у карантину, идентификације путање кретања заражених употребом камера и софтвера за препознавање лица или лоцирања преко паметних телефона.

Управо проглашено ново ванредно стање сада је поново распирило дебату о томе шта је важније: животи и здравље људи или демократски принципи, попут слободе кретања, и економија, односно, могуће негативне последице по стандард становништва и буџет државе у будућности.

То је, може се рећи, константна дилема у целом свету још од ране фазе епидемије.

О ефектима меког ванредног стања, у поређењу са оним строжијим, јаснији суд ће моћи бити донесен тек по окончању епидемије.

Када се буду сумирали резултати борбе против ковида и извлачиле поуке за будућност, јапански модел ће бити важна референца када је у питању домет меких мера.