Austrija gubi kontrolu nad koronavirusom, kompletno zatvaranje od utorka

Zabrana izlaska na ulicu nije, naravno, totalna, ali je svejedno vrlo oštra. Građanima je dozvoljen izlazak iz stana po četiri osnove: odlazak na posao, kupovina namirnica za život i medikamenata, poseta/pomoć članu porodice i sportska šetnja na otvorenom, ali isključivo sam ili sa članom zajedničkog domaćinstva. U crkvama neće biti javne službe za vernike.

Od prodavnica ostaju otvorene samo one za prehranu, drogerije (kozmetika, sanitarne potrepštine), apoteke i trafike. Od uslužnih će raditi banke i pošte. Kozmetičari, frizeri i ostale uslužne delatnosti tog tipa se zatvaraju. 

Najnovije mere važiće od utorka, 17. novembra, do 6. decembra, sa mogućnošću produženja.

Uvođenje strogih mera potvrdio je i austrijski kancelar Sebastijan Kurc na današnjoj konferenciji za medije.

Austrijski ministar zdravlja Rudolf Anšober naveo je da su nove mere poslednja šansa za sprečavanje kolapsa zdravstvenog sistema.

"Ako one ne uspeju, dolazi trijaža, gde će doktori na licu mesta odlučivati kome će pomoci, kome ne", kazao je Anšober.

Sve ostale mere uvedene ranije 2. novembra ostaju na snazi. Nošenje maske i čuvanje distance, kao prvo. Restorani ostaju zatvoreni, osim za narudžbe koje se nose kući.

Hoteli su takođe zatvoreni, s tim da ima naznaka da bi mogli da "uskoče" kao prostor za vanredne situacije. Na primer, organizovanje malih grupa za decu, čiji roditelji moraju da fizički idu na posao, ili preuzimanje uloge stacionara za osobe u karantinu.

Mere od 2. novembra nisu donele očekivano olakšanje, naprotiv. Broj zaraženih i obolelih raste eksponencijalno, samo u prošli petak bilo je gotovo 10.000 novih slučajeva.

Trenutno se u bolnicama nalazi nešto manje od 4.000 obolelih od kovida, od toga 550 na odeljenjima za intenzivnu medicinu.

Takozvani contact-tracing, uspostavljanje lanca zaraze u pojedinim klasterima nije napušten, ali u masi novih slučajeva daje minimalne rezultate.

Dramatično raste i procenat pozitivnih u broju ukupnih testova. Prevedeno na jezik svakodnevice – Austrija gubi kontrolu nad širenjem koronavirusa.

Drugi talas pandemije je mnogo teži za čitavu Evropu

Većina studija koje se bave upoređivanjem javnih reakcija iz marta/aprila ove godine i sada u oktobru/novembru, spominje fenomen "pandemijskog zamora". On dolazi na sve postojeće egzistencijalne strahove, tako da još i psihološki otežava borbu ljudi sa društvenim posledicama epidemije.

U proleće su dani bili sve duži i svetliji, sada mračni, hladni, usamljeni, s izgledima za zimsku depresiju.

Početkom aprila je Austrija imala vrhunac epidemije sa osam hiljada aktivnih slučajeva, danas ih ima blizu 100.000, s tendencijom rasta.

Presudan za novo pooštravanje mera je broj intenzivnih jedinica u bolnicama. Austrija ima, uz sve dodatke i prenamene za vanredne situacije, oko 3.000 kreveta za pacijente na intenzivnoj nezi.

Od tog broja je u normalnim situacijama popunjeno oko 80 odsto, tako da samo 20 odsto ostaje za kovid pacijente kod kojih se razviju komplikacije.

Kad i ako se svi ti kapaciteti popune, a to bi se statistički gledano dogodilo unutar naredne dve sedmice, počinje sistem "trijaže" koji se medijski poznaje iz italijanskih bolnica u Bergamu prošlog proleća.

Sredinom prošle sedmice je nacionalna televizija objavila prilog sa kovid odeljenja iz najveće bečke bolnice, koji je direktno išao na to da građane drastično suoči sa realnošću: Ako nema mesta u bolnicama, ako nema obučenog osoblja, nema ni optimalnog lečenja.

Ima li nešto što je bolje nego proletos?

Na svu sreću, ima, u čitavoj Evropi. Medicina danas zna mnogo više o virusu nego pre osam meseci. Medikamenti su sve bolji, iako još ne postoji jedan ciljani samo za kovid.

Vakcina/vakcine su pitanje meseci. Kraj pandemije se nazire, ali treba proći zdrav i (psihički) normalan kroz ovu zimu.

Iz austrijskog "Tima Korona" (članovi vlade, predstavnici medicinskih ustanova, epidemiolozi, virolozi, matematičari, statističari) stižu izjave da bi se medicinsko osoblje vakcinisalo u prvom kvartalu iduće godine, građanstvo od drugog, dakle od marta-aprila, pa nadalje.

Prognoze su da bi se situacija približavala normalnoj negde od sredine 2021. godine.

Vakcina koja će se davati u zemljama Evropske unije (Biontek/Fajzer) osigurava imunitet tek nakon mesec dana od primanja početne doze. Procedura je: prva doza, pauza od tri sedmice; druga doza, čekanje da prođe još jedna sedmica; nakon nje, imunitet, u visokom postotku, 90 odsto.

U aktuelnoj studiji Bečkog univerziteta "Od zajedništva do iscrpljenosti – kako se menja diskurs o koroni", dokumentuje se već spomenuti "pandemijski zamor". U razgovorima iz oktobra sudelovali su isti ispitanici kao i u martu/aprilu.

Rezultati pokazuju da su ispitanici proletos pokazivali mnogo više elana za borbu sa epidemijom. Više su stavljali težište na solidarnost u društvu, među prijateljima, susedima, u široj porodici.

Nadali su se da će do leta epidemija biti pobeđena. Imali su razumevanja za vladine mere, čak i kad su lično bili protiv njih.

Intervjui sa ispitanicima iz ove jeseni otkrivaju zamor, odsustvo interesa za aktuelni razvoj, delimično defetizam. Takođe raste polarizacija u društvu, između disciplinovanih koji su za strpljivo praćenje epidemioloških mera i onih koji čak odbijaju da prihvate da virus uopšte postoji.

Poruka autora spomenute Studije vladi je – razgovarajte jasno sa građanima. Kažite istinu, priznajte grešku, kažite šta se događa, čega se plašite i šta realno još može da se dogodi do kraja zime, ako se ne ide na oštre mere ograničavanja socijalnog kontakta.

"Nejasna i uvijena objašnjenja imaju za posledicu otpor ljudi da slede mere", zaključuje se u Studiji.