Читај ми!

Аустрија губи контролу над коронавирусом, комплетно затварање од уторка

Од уторка, Аустрија се враћа на мере које су биле на снази од почетка марта до средине априла. Затварају се школе, све трговине осим оних неопходних за живот, ограничења изласка из куће важе 24 сата а не само од осам увече до шест ујутру. Затварање, које ће бити на снази до 6. децембра, потврдио је и канцелар Себастијан Курц.

Забрана изласка на улицу није, наравно, тотална, али је свеједно врло оштра. Грађанима је дозвољен излазак из стана по четири основе: одлазак на посао, куповина намирница за живот и медикамената, посета/помоћ члану породице и спортска шетња на отвореном, али искључиво сам или са чланом заједничког домаћинства. У црквама неће бити јавне службе за вернике.

Од продавница остају отворене само оне за прехрану, дрогерије (козметика, санитарне потрепштине), апотеке и трафике. Од услужних ће радити банке и поште. Козметичари, фризери и остале услужне делатности тог типа се затварају. 

Најновије мере важиће од уторка, 17. новембра, до 6. децембра, са могућношћу продужења.

Увођење строгих мера потврдио је и аустријски канцелар Себастијан Курц на данашњој конференцији за медије.

Аустријски министар здравља Рудолф Аншобер навео је да су нове мере последња шанса за спречавање колапса здравственог система.

"Ако оне не успеју, долази тријажа, где ће доктори на лицу места одлучивати коме ће помоци, коме не", казао је Аншобер.

Све остале мере уведене раније 2. новембра остају на снази. Ношење маске и чување дистанце, као прво. Ресторани остају затворени, осим за наруџбе које се носе кући.

Хотели су такође затворени, с тим да има назнака да би могли да "ускоче" као простор за ванредне ситуације. На пример, организовање малих група за децу, чији родитељи морају да физички иду на посао, или преузимање улоге стационара за особе у карантину.

Мере од 2. новембра нису донеле очекивано олакшање, напротив. Број заражених и оболелих расте експоненцијално, само у прошли петак било је готово 10.000 нових случајева.

Тренутно се у болницама налази нешто мање од 4.000 оболелих од ковида, од тога 550 на одељењима за интензивну медицину.

Такозвани contact-tracing, успостављање ланца заразе у појединим кластерима није напуштен, али у маси нових случајева даје минималне резултате.

Драматично расте и проценат позитивних у броју укупних тестова. Преведено на језик свакодневице – Аустрија губи контролу над ширењем коронавируса.

Други талас пандемије је много тежи за читаву Европу

Већина студија које се баве упоређивањем јавних реакција из марта/априла ове године и сада у октобру/новембру, спомиње феномен "пандемијског замора". Он долази на све постојеће егзистенцијалне страхове, тако да још и психолошки отежава борбу људи са друштвеним последицама епидемије.

У пролеће су дани били све дужи и светлији, сада мрачни, хладни, усамљени, с изгледима за зимску депресију.

Почетком априла је Аустрија имала врхунац епидемије са осам хиљада активних случајева, данас их има близу 100.000, с тенденцијом раста.

Пресудан за ново пооштравање мера је број интензивних јединица у болницама. Аустрија има, уз све додатке и пренамене за ванредне ситуације, око 3.000 кревета за пацијенте на интензивној нези.

Од тог броја је у нормалним ситуацијама попуњено око 80 одсто, тако да само 20 одсто остаје за ковид пацијенте код којих се развију компликације.

Кад и ако се сви ти капацитети попуне, а то би се статистички гледано догодило унутар наредне две седмице, почиње систем "тријаже" који се медијски познаје из италијанских болница у Бергаму прошлог пролећа.

Средином прошле седмице је национална телевизија објавила прилог са ковид одељења из највеће бечке болнице, који је директно ишао на то да грађане драстично суочи са реалношћу: Ако нема места у болницама, ако нема обученог особља, нема ни оптималног лечења.

Има ли нешто што је боље него пролетос?

На сву срећу, има, у читавој Европи. Медицина данас зна много више о вирусу него пре осам месеци. Медикаменти су све бољи, иако још не постоји један циљани само за ковид.

Вакцина/вакцине су питање месеци. Крај пандемије се назире, али треба проћи здрав и (психички) нормалан кроз ову зиму.

Из аустријског "Тима Корона" (чланови владе, представници медицинских установа, епидемиолози, виролози, математичари, статистичари) стижу изјаве да би се медицинско особље вакцинисало у првом кварталу идуће године, грађанство од другог, дакле од марта-априла, па надаље.

Прогнозе су да би се ситуација приближавала нормалној негде од средине 2021. године.

Вакцина која ће се давати у земљама Европске уније (Бионтек/Фајзер) осигурава имунитет тек након месец дана од примања почетне дозе. Процедура је: прва доза, пауза од три седмице; друга доза, чекање да прође још једна седмица; након ње, имунитет, у високом постотку, 90 одсто.

У актуелној студији Бечког универзитета "Од заједништва до исцрпљености – како се мења дискурс о корони", документује се већ споменути "пандемијски замор". У разговорима из октобра суделовали су исти испитаници као и у марту/априлу.

Резултати показују да су испитаници пролетос показивали много више елана за борбу са епидемијом. Више су стављали тежиште на солидарност у друштву, међу пријатељима, суседима, у широј породици.

Надали су се да ће до лета епидемија бити побеђена. Имали су разумевања за владине мере, чак и кад су лично били против њих.

Интервјуи са испитаницима из ове јесени откривају замор, одсуство интереса за актуелни развој, делимично дефетизам. Такође расте поларизација у друштву, између дисциплинованих који су за стрпљиво праћење епидемиолошких мера и оних који чак одбијају да прихвате да вирус уопште постоји.

Порука аутора споменуте Студије влади је – разговарајте јасно са грађанима. Кажите истину, признајте грешку, кажите шта се догађа, чега се плашите и шта реално још може да се догоди до краја зиме, ако се не иде на оштре мере ограничавања социјалног контакта.

"Нејасна и увијена објашњења имају за последицу отпор људи да следе мере", закључује се у Студији.