Nemački patolozi otkrili da pacijenti od kovida 19 često umiru od tromboze

Forenzičar i patolog Klaus Pišel upada u svoje crne gumene čizme, oblači plavi mantil, vezuje plastičnu kecelju i navlači bele gumene rukavice. Zatim odlazi u salu za obdukcije gde se na stolu od nerđajućeg čelika nalazi pokojnik. Na belom čaršavu kojim je pokriveno telo, neko je napisao - "Korona!"

Na Hamburškom institutu za sudsku medicinu Univerzitetske klinike Hamburg-Ependorf (UKE) poslednjih nedelja je izvršena autopsija oko 170 umrlih od kovida 19. To je najviše obdukcija u celoj Nemačkoj.

Tokom pregleda umrlih patolozi u Hamburgu su često otkrivali trombozu i fatalnu plućnu emboliju.

Efikasnost lekova za razređivanje krvi

Konkretno, detaljnije je ispitano dvanaest preminulih u dobi od 52 do 87 godina, a pomenute kliničke slike su pronađene kod njih sedam. Četiri osobe su umrle direktno od plućne embolije. Međutim, pre nego što su umrli, lekari nisu sumnjali na tu bolest.

Pišel, direktor Instituta u Hamburgu, pronašao je indicije koja ukazuju na plućnu emboliju i prilikom drugih obdukcija. On i Štefan Kluge, direktor Klinike za intenzivnu negu u Hambrugu, vide ovo kao potvrdu moguće efikasnosti terapija lekovima za razređivanje krvi odnosno antikoagulansima - kod pacijenata zaraženih koronavirusom, odnosno obolelih od kovida 19.

Pišel ističe da se terapija sve više ciljano usmerava na "sistem koagulacije krvi i stvaranje tromba", što znači da se preduzimaju intenzivnije mere predostrožnosti kako bi se osiguralo da se ne razvijaju tromboze i embolije".

Nalazi bi trebalo da pomognu u lečenju

"U svakodnevnoj kliničkoj praksi već smo primetili da je kovid 19 dovodio do neuobičajeno velikog broja tromboza i plućne embolije", dodao je Kluge. Autopsije su to potvrdile.

Lekari će ove važne informacije sada primeniti prilikom lečenje pacijenata obolelih od kovida 19. „A to znači da ćemo pažljivo razmotriti da li bismo mogli da lečimo pacijente prevashodno lekovima za razređivanje krvi."

Studija sa rezultatima obdukcije objavljena je u prestižnom američkom časopisu Annals of Internal Medicine. Pre objavljivanja pregledala su je četiri nezavisna stručnjaka.