Немачки патолози открили да пацијенти од ковида 19 често умиру од тромбозе

Форензичар и патолог Kлаус Пишел упада у своје црне гумене чизме, облачи плави мантил, везује пластичну кецељу и навлачи беле гумене рукавице. Затим одлази у салу за обдукције где се на столу од нерђајућег челика налази покојник. На белом чаршаву којим је покривено тело, неко је написао - "Kорона!"

На Хамбуршком институту за судску медицину Универзитетске клинике Хамбург-Епендорф (УKЕ) последњих недеља је извршена аутопсија око 170 умрлих од ковида 19. То је највише обдукција у целој Немачкој.

Током прегледа умрлих патолози у Хамбургу су често откривали тромбозу и фаталну плућну емболију.

Ефикасност лекова за разређивање крви

Kонкретно, детаљније је испитано дванаест преминулих у доби од 52 до 87 година, а поменуте клиничке слике су пронађене код њих седам. Четири особе су умрле директно од плућне емболије. Међутим, пре него што су умрли, лекари нису сумњали на ту болест.

Пишел, директор Института у Хамбургу, пронашао је индиције која указују на плућну емболију и приликом других обдукција. Он и Штефан Kлуге, директор Клинике за интензивну негу у Хамбругу, виде ово као потврду могуће ефикасности терапија лековима за разређивање крви односно антикоагулансима - код пацијената заражених коронавирусом, односно оболелих од ковида 19.

Пишел истиче да се терапија све више циљано усмерава на "систем коагулације крви и стварање тромба", што значи да се предузимају интензивније мере предострожности како би се осигурало да се не развијају тромбозе и емболије".

Налази би требало да помогну у лечењу

"У свакодневној клиничкој пракси већ смо приметили да је ковид 19 доводио до неуобичајено великог броја тромбоза и плућне емболије", додао је Kлуге. Аутопсије су то потврдиле.

Лекари ће ове важне информације сада применити приликом лечење пацијената оболелих од ковида 19. „А то значи да ћемо пажљиво размотрити да ли бисмо могли да лечимо пацијенте превасходно лековима за разређивање крви."

Студија са резултатима обдукције објављена је у престижном америчком часопису Annals of Internal Medicine. Пре објављивања прегледала су је четири независна стручњака.