Amerika i Velika Britanija – najveće svetske sile u karantinu

Pandemija u Evropi skrenula je na zapad. Trenutno Ujedinjeno Kraljevstvo prolazi kroz vrhunac širenja virusa. Tamošnja vlada je do kraja marta želela da pusti virus kroz populaciju radi stvaranja kolektivnog imuniteta. Sada se sa kovidom 19 bori i britanski premijer, a zemlja je uvela restriktivne mere.

Dok neke evropske zemlje ublažavaju restrikcije, u Britaniji to još neko vreme neće biti slučaj. Nadležni kažu, ako se opustimo, možemo brzo da dočekamo i sledeći talas. Britanci, uglavnom disciplinovani.

"Pre tri nedelje, Britanci su od premijera Borisa Džonsona dobili pismo u kome se preporučuje da izlazimo iz kuće samo u tri slučaja – ako moramo u prodavnicu, kod lekara ili na rekreaciju. To pismo znači da su ove preporuke obavezujuće i da su za njihovo kršenje propisane i kazne. Doduše, policija uglavnom razgovara sa onima koji ih krše", kaže dopisnica RTS-a iz Londona Ivana Miloradović.

"Posle nedelja provedenih u karantinu, kao i svuda, oseća se želja da se izađe iz kuće i da se život vrati u normalu", dodaje.

U Velikoj Britaniji brigu o pacijentima vodi Nacionalna zdravstvena služba (NHS), peti poslodavac u svetu sa oko milion i po zaposlenih. Institucija koju Britanci doživljavaju kao nacionalno blago, za epidemiju se pripremala nekoliko nedelja pre izbijanja, rekao je specijalista opšte prakse u Londonu Žarko Stefan.

"Preporuka za smanjenje kontakata sa pacijentima poslata je rano, pa se prešlo na telefonsku trijažu. U ambulanti gde radim pokušavamo da stavimo fokus na telemedicinu i video pozive tokom pregleda pacijenata na suspektni kovid 19. Inače, britanski zdravstveni sistem je povećao kapacitete, broj kreveta za intenzivnu negu je udvostručen, uz to da su otkazane sve operacije koje nisu neophodne i da su sve sale za anesteziju pretvorene u sale za intenzivnu negu, i svi respiratori su sada u takvoj upotrebi", ističe Žarko Stefan.

Dodaje i da su smanjene kontrole u vezi sa hroničnim bolestima poput dijabetesa, astme, hipertenzije, te da sa produženjem mera može da dođe do negativnih efekata. Pacijenti primaju terapiju, ali nemaju redovne provere.

Britanija je imala dovoljno zaštitne opreme pred početak epidemije i to zato što ju je gomilala pred Bregzit. Čak je i bila kritikovana što je deo slala u Kinu. Sada se ta investicija vratila, pošto se najviše opreme naručuje upravo iz Kine.

"Problem je nastao oko pošiljke opreme iz Turske, koja nikako da stigne a pravi razlozi se ne objavljuju", navodi Ivana Miloradović. "Preminulo je 50 lekara i medicinskih radnika, neki se žale da opreme nema dovoljno, a Vlada je usvojila preporuke SZO po kojima se preporučuje da lekari peru opremu koja je pogodna za to, što je izazvalo revolt među medicinskim radnicima."

Amerika – telemedicina i protivrečne mere

U Americi epidemija je odnela desetine hiljada života. Najgore je bilo u Njujorku, gde se sada brojke konačno stabilizuju. Naravno, nije u celo zemlji isto. U Merilendu, na primer, situacija je mnogo drugačija, ali mere su i dalje na snazi, izjavio je za RTS Dejan Budimirović, iz jedne od vodećih američkih bolnica "Džons Hopkins".

"Ovde gde sam ja je sve pod kontrolom. Broj slučajeva raste, ali ni blizu kao u nekim drugim državama. Rade prodavnice, pošte, ne ide se ipak napolje ako se ne mora. Sada se nose maske i na javnim mestima. Nije normalan život, ali se sve poštuje", objašnjava Budimirović.

Dodaje i da se u njegovom poslu mnogo toga promenilo, pre svega da je reč o kontaktu sa pacijentima. Prešlo se na telemedicinu, pacijente nije uživo video već mesec dana.

Američki zdravstveni sistem našao se na velikom testu poslednjih nedelja. Analitičari smatraju da ovu krizu – preživljava. I to pre svega zato što se najveći strahovi nisu ostvarili – da će biti do 40 odsto više potrebe za krevetima na intenzivnoj nezi.

"Očigledno su SAD šokirale svet nespremnošću, nedostatkom respiratora, nesposobnošću da proizvede jednostavne materijale za maske itd. Ne samo vlasti, već i privatnog sektora", kaže sociolog i predavač na Harvardu Danilo Mandić.

"Rano je reći da je stvar neuspešna, ipak. U američkoj istoriji, u krizama, uključujući ratove i epidemije, SAD vrlo loše reaguju na početku krize, da bi se sve ka sredini i kraju ubrzalo i neki preokret se možda i ovaj put dogodi", kaže Mandić.

Mere su usporile epidemiju, ali postoje neobične situacije od države do države, ko i kada sme da izađe iz kuće i ko je neophodan radnik u vreme pandemije.

"Imamo situaciju da 60 odsto ljudi ostaje kod kuće, a 40 odsto ide na posao", kaže Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona. "Ovde imamo široku definiciju šta je nužna delatnost, pa rade prodavnice alkohola, za građevinski materijal, samoposluge naravno, čak i prodavnice oružja, oni dođu isto nužni za neki normalan život.... Imamo i širok spektar ljudi koji imaju dozvole, za one koji rade na održavanju trave i cveća, do onih koji spremaju bazene za proleće."

Virus, politika i Kina

U međuvremenu, predsednik Tramp je od početka epidemije u Americi zaratio sa guvernerima nekih država kada je reč o slanju pomoći kao i o tome ko odlučuje kada se pojedine države otvaraju. Potom sa SZO koju optužuje da je stala na stranu Kine i da nije na vreme upozorila svet na opasnost. Tramp optužuje Kinu za zataškavanje i za to da je virus potekao iz kineske laboratorije.

"Stigmatizacija spolja je uspešan politički model u svim režimima, demokratskim i autokratskim. Izvoz krivice je model jer onda nemate ni trunku odgovornosti. Kina vam je kriva, SZO, imigranti koji žele da vam unesu virus", kaže Danilo Mandić.

Tramp smatra i da su se demokrate u Kongresu više bavile njegovim impičmentom, nego time šta se dešava u Kini sa virusom. Krivi Kongres zato što krizu nije dočekala spremna. Ipak, analitičari kažu da Tramp u odnosu na kolege republikance polako počinje da smanjuje svoju kritičnost prema Pekingu. Posle razgovora sa Si Đinpingom, na primer, prestao je da virus zove kineskim.

"Ovde postaje ključno pitanje šta ćemo posle, kada kriza prođe. Percepcija Kine je u SAD mnogo lošija nego ranije. Ne samo kod političke elite već i kod šire javnosti. Običan čovek sada strahuje da Kinezi koriste situaciju da se obogate dok se američka ekonomija ruši, a firme propadaju", ističe Obrad Kesić.

Smatra i da postoji sve veći strah zbog oštre retorike koja bi mogla a dovede i do vojne konfrontacije SAD i Kine u područjima gde već ima tenzija.

O Kini i njenoj odgovornosti sve se više govori i u Evropi kako epidemije u pojedinim zemljama jenjavaju. Tako i u Velikoj Britaniji. Posle Foks njuza u Americi, i Skaj njuz u Britaniji prenosi da poreklo virusa nije sasvim jasno.

"Ministar spoljnih poslova Dominik Rab, koji sada zamenjuje premijera, direktno je o tome upitan na konferenciji za štampu. Rekao je da sa Kinom neće moći da se posluje kao i obično, dok se ovo pitanje ne razjasni", nadovezuje se Miloradovićeva.

Muke sa ekonomijom

I u zemlji u kojoj bi, da nije koronavirusa, svi i dalje govorili o Bregzitu, sada se misli na zdravlje, odmah potom na privredu. Procenjuje se da bi ekonomija mogla da opadne za 30 odsto do juna.

"Svakako, razgovori o tome šta posle su sve učestaliji, pošto je britanski predstavnik u SZO rekao da zemlja ne treba toliko da računa na vakcinu, već da menja način života i prilagodi se", javlja dopisnica RTS-a iz Londona. "Pregovori o budućem trgovinskom sporazumu sa EU stoje, posle nekoliko virtuelnih sednica."

U Americi, u nekim državama građani koji žele otvaranje ekonomije protestuju, uz podršku predsednika koji je na Tviteru napisao: "Oslobodite Mičigen! Oslobodite Virdžiniju! Oslobodite Minesotu!"

Tome doprinose i podaci koje iznose neki stručnjaci, da se virus u SAD pojavio još u novembru ili decembru, te da je moguće da ga je 20 ili 30 miliona Amerikanaca već preležalo. Amerika se bori sa talasom nezaposlenosti.

"Biće mnogo bola, mnogo nezaposlenosti", procenjuje Mandić. "Na primer, 2008. SAD su izgubile 2,8 miliona radnih mesta posle svetske ekonomske krize. Samo u poslednje dve nedelje Amerika je izgubila 10 miliona poslova."

Mere će guverneri ukidati svako u svojoj državi u fazama. To postaje glavno političko pitanje, pa se veruje da će demokrate sporije pokretati ekonomiju, republikanci brže. Kočnica će biti to što će svako morati da se testira pre nego što se vrati na posao. Do sada su testirana tri miliona građana.

"Veliki je strah kod te srednje klase", podvukao je Kesić. "Nemaju mogućnosti da žive ovako i da plaćaju račune, plaše se da će ostati bez kuća, stanova, osiguranja, i nekako ih više plaši ekonomska propast nego sam virus."

U Velikoj Britaniji, procenjuje se da bi mere mogle da ostanu na snazi do juna, dok će se u Americi odlučivati na nivou saveznih država. Struka kaže – ne otvarajte se po svaku cenu.

Ubrzali pokretanje privrede ili ne, ekonomski problemi su već počeli. Kako stvari stoje, i politički.