Америка и Велика Британија – највеће светске силе у карантину

Пандемија у Европи скренула је на запад. Тренутно Уједињено Краљевство пролази кроз врхунац ширења вируса. Тамошња влада је до краја марта желела да пусти вирус кроз популацију ради стварања колективног имунитета. Сада се са ковидом 19 бори и британски премијер, а земља је увела рестриктивне мере.

Док неке европске земље ублажавају рестрикције, у Британији то још неко време неће бити случај. Надлежни кажу, ако се опустимо, можемо брзо да дочекамо и следећи талас. Британци, углавном дисциплиновани.

"Пре три недеље, Британци су од премијера Бориса Џонсона добили писмо у коме се препоручује да излазимо из куће само у три случаја – ако морамо у продавницу, код лекара или на рекреацију. То писмо значи да су ове препоруке обавезујуће и да су за њихово кршење прописане и казне. Додуше, полиција углавном разговара са онима који их крше", каже дописница РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић.

"После недеља проведених у карантину, као и свуда, осећа се жеља да се изађе из куће и да се живот врати у нормалу", додаје.

У Великој Британији бригу о пацијентима води Национална здравствена служба (НХС), пети послодавац у свету са око милион и по запослених. Институција коју Британци доживљавају као национално благо, за епидемију се припремала неколико недеља пре избијања, рекао је специјалиста опште праксе у Лондону Жарко Стефан.

"Препорука за смањење контаката са пацијентима послата је рано, па се прешло на телефонску тријажу. У амбуланти где радим покушавамо да ставимо фокус на телемедицину и видео позиве током прегледа пацијената на суспектни ковид 19. Иначе, британски здравствени систем је повећао капацитете, број кревета за интензивну негу је удвостручен, уз то да су отказане све операције које нису неопходне и да су све сале за анестезију претворене у сале за интензивну негу, и сви респиратори су сада у таквој употреби", истиче Жарко Стефан.

Додаје и да су смањене контроле у вези са хроничним болестима попут дијабетеса, астме, хипертензије, те да са продужењем мера може да дође до негативних ефеката. Пацијенти примају терапију, али немају редовне провере.

Британија је имала довољно заштитне опреме пред почетак епидемије и то зато што ју је гомилала пред Брегзит. Чак је и била критикована што је део слала у Кину. Сада се та инвестиција вратила, пошто се највише опреме наручује управо из Кине.

"Проблем је настао око пошиљке опреме из Турске, која никако да стигне а прави разлози се не објављују", наводи Ивана Милорадовић. "Преминуло је 50 лекара и медицинских радника, неки се жале да опреме нема довољно, а Влада је усвојила препоруке СЗО по којима се препоручује да лекари перу опрему која је погодна за то, што је изазвало револт међу медицинским радницима."

Америка – телемедицина и противречне мере

У Америци епидемија је однела десетине хиљада живота. Најгоре је било у Њујорку, где се сада бројке коначно стабилизују. Наравно, није у цело земљи исто. У Мериленду, на пример, ситуација је много другачија, али мере су и даље на снази, изјавио је за РТС Дејан Будимировић, из једне од водећих америчких болница "Џонс Хопкинс".

"Овде где сам ја је све под контролом. Број случајева расте, али ни близу као у неким другим државама. Раде продавнице, поште, не иде се ипак напоље ако се не мора. Сада се носе маске и на јавним местима. Није нормалан живот, али се све поштује", објашњава Будимировић.

Додаје и да се у његовом послу много тога променило, пре свега да је реч о контакту са пацијентима. Прешло се на телемедицину, пацијенте није уживо видео већ месец дана.

Амерички здравствени систем нашао се на великом тесту последњих недеља. Аналитичари сматрају да ову кризу – преживљава. И то пре свега зато што се највећи страхови нису остварили – да ће бити до 40 одсто више потребе за креветима на интензивној нези.

"Очигледно су САД шокирале свет неспремношћу, недостатком респиратора, неспособношћу да произведе једноставне материјале за маске итд. Не само власти, већ и приватног сектора", каже социолог и предавач на Харварду Данило Мандић.

"Рано је рећи да је ствар неуспешна, ипак. У америчкој историји, у кризама, укључујући ратове и епидемије, САД врло лоше реагују на почетку кризе, да би се све ка средини и крају убрзало и неки преокрет се можда и овај пут догоди", каже Мандић.

Мере су успориле епидемију, али постоје необичне ситуације од државе до државе, ко и када сме да изађе из куће и ко је неопходан радник у време пандемије.

"Имамо ситуацију да 60 одсто људи остаје код куће, а 40 одсто иде на посао", каже Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона. "Овде имамо широку дефиницију шта је нужна делатност, па раде продавнице алкохола, за грађевински материјал, самопослуге наравно, чак и продавнице оружја, они дођу исто нужни за неки нормалан живот.... Имамо и широк спектар људи који имају дозволе, за оне који раде на одржавању траве и цвећа, до оних који спремају базене за пролеће."

Вирус, политика и Кина

У међувремену, председник Трамп је од почетка епидемије у Америци заратио са гувернерима неких држава када је реч о слању помоћи као и о томе ко одлучује када се поједине државе отварају. Потом са СЗО коју оптужује да је стала на страну Кине и да није на време упозорила свет на опасност. Трамп оптужује Кину за заташкавање и за то да је вирус потекао из кинеске лабораторије.

"Стигматизација споља је успешан политички модел у свим режимима, демократским и аутократским. Извоз кривице је модел јер онда немате ни трунку одговорности. Кина вам је крива, СЗО, имигранти који желе да вам унесу вирус", каже Данило Мандић.

Трамп сматра и да су се демократе у Конгресу више бавиле његовим импичментом, него тиме шта се дешава у Кини са вирусом. Криви Конгрес зато што кризу није дочекала спремна. Ипак, аналитичари кажу да Трамп у односу на колеге републиканце полако почиње да смањује своју критичност према Пекингу. После разговора са Си Ђинпингом, на пример, престао је да вирус зове кинеским.

"Овде постаје кључно питање шта ћемо после, када криза прође. Перцепција Кине је у САД много лошија него раније. Не само код политичке елите већ и код шире јавности. Обичан човек сада страхује да Кинези користе ситуацију да се обогате док се америчка економија руши, а фирме пропадају", истиче Обрад Кесић.

Сматра и да постоји све већи страх због оштре реторике која би могла а доведе и до војне конфронтације САД и Кине у подручјима где већ има тензија.

О Кини и њеној одговорности све се више говори и у Европи како епидемије у појединим земљама јењавају. Тако и у Великој Британији. После Фокс њуза у Америци, и Скај њуз у Британији преноси да порекло вируса није сасвим јасно.

"Министар спољних послова Доминик Раб, који сада замењује премијера, директно је о томе упитан на конференцији за штампу. Рекао је да са Кином неће моћи да се послује као и обично, док се ово питање не разјасни", надовезује се Милорадовићева.

Муке са економијом

И у земљи у којој би, да није коронавируса, сви и даље говорили о Брегзиту, сада се мисли на здравље, одмах потом на привреду. Процењује се да би економија могла да опадне за 30 одсто до јуна.

"Свакако, разговори о томе шта после су све учесталији, пошто је британски представник у СЗО рекао да земља не треба толико да рачуна на вакцину, већ да мења начин живота и прилагоди се", јавља дописница РТС-а из Лондона. "Преговори о будућем трговинском споразуму са ЕУ стоје, после неколико виртуелних седница."

У Америци, у неким државама грађани који желе отварање економије протестују, уз подршку председника који је на Твитеру написао: "Ослободите Мичиген! Ослободите Вирџинију! Ослободите Минесоту!"

Томе доприносе и подаци које износе неки стручњаци, да се вирус у САД појавио још у новембру или децембру, те да је могуће да га је 20 или 30 милиона Американаца већ прележало. Америка се бори са таласом незапослености.

"Биће много бола, много незапослености", процењује Мандић. "На пример, 2008. САД су изгубиле 2,8 милиона радних места после светске економске кризе. Само у последње две недеље Америка је изгубила 10 милиона послова."

Мере ће гувернери укидати свако у својој држави у фазама. То постаје главно политичко питање, па се верује да ће демократе спорије покретати економију, републиканци брже. Кочница ће бити то што ће свако морати да се тестира пре него што се врати на посао. До сада су тестирана три милиона грађана.

"Велики је страх код те средње класе", подвукао је Кесић. "Немају могућности да живе овако и да плаћају рачуне, плаше се да ће остати без кућа, станова, осигурања, и некако их више плаши економска пропаст него сам вирус."

У Великој Британији, процењује се да би мере могле да остану на снази до јуна, док ће се у Америци одлучивати на нивоу савезних држава. Струка каже – не отварајте се по сваку цену.

Убрзали покретање привреде или не, економски проблеми су већ почели. Како ствари стоје, и политички.