Belgijsko čudo, epidemija stabilizovala političku scenu

U isto vreme, Belgija je još početkom aprila uspela da uspori rast epidemije koronavirusa i sačuva zdravstveni sistem uspešnije nego mnoge druge zemlje u Evropi.

Broj hospitalizovanih bolesnika se od 2. aprila ne povećava ili se umereno smanjuje. Broj pacijenata na intenzivnoj nezi takođe je u kontinuiranom laganom padu i nikada nije prešao 53 odsto ukupnog bolničkog kapaciteta.

Zdravstveni sistem je pod pritiskom, ali održava situaciju pod kontrolom: u belgijskim bolnicama izbegnut je scenario od kojeg su najviše strahovali – da će, kao u Lombardiji u Italiji, morati da biraju kojim pacijentima pružiti negu, jer je nemoguće zbrinuti sve.

Relativni uspeh u usporavanju epidemije izazvao je pozitivne komentare u međunarodnim medijima, a Fajnenšel tajms objavio je čak tekst pod naslovom "Belgijsko čudo", hvaleći upravljanje krizom u toj zemlji.

Metodologija neskrivanja 

Može li se zaista govoriti o čudu u zemlji koja je u najgorim momentima beležila skoro 500 umrlih u jednom danu, ili bi se situacija pre mogla opisati onom izrekom: operacija uspela, pacijent umro?

Za visoku stopu smrtnosti u Belgiji postoje bar dva objašnjenja. Prvo je vezano za prilično dramatičnu situaciju u brojnim domovima za stare u koje je prodro virus. Čak 45 odsto ukupnog broja smrtnih slučajeva odnosi se na preminule u gerontološkim centrima.

Dok je dobro opremljeni zdravstveni sistem pokazao jaku otpornost, deluje da su domovi za stare zanemareni i da očigledno nisu imali adekvatnu zaštitu.

Drugo objašnjenje odnosi se na statistiku: za razliku od drugih zemalja, Belgija je u podatke o smrtnosti uključivala i sve smrtne slučajeve u domovima za stare, bez obizira na to da li su oni testirani na koronavirus ili ne, samo na osnovu prisustva nekih simptoma ili verovatnoće da je korona uzrok smrti.

Ministarka zdravlja Megi de Blok sada najavljuje promenu metoda, kako brojevi ne bi delovali tako alarmantno veći nego u drugim zemljama.

Mere izolacije u Belgiji su na snazi od 14. marta, a premijerka Sofi Vilmes saopštila je da će, uz manje korekcije, ostati na snazi najmanje do 3. maja. Za razliku od Francuske, Nemačke i drugih zemalja, belgijska premijerka nije se izjasnila o mogućem datumu otvaranja škola i drugim ublažavanjima mera.

Izgledi i rokovi za izlazak iz karantina ostali su prilično magloviti, uz ocenu da napredak u suzbijanju epidemije još nije dovoljan za precizniji razgovor o tome.

Iako su restriktivne mere blaže nego u mnogim drugim zemljama, Belgija je reagovala relativno rano i smatra se da je postigla dobru ravnotežu između restrikcija i dozvoljenih aktivnosti.

Mada su obustavljene sve aktivnosti koje nisu od "suštinskog značaja", šetnje, trčanje, fizičke vežbe i vožnja biciklom su dozvoljene, što, po oceni nekih posmatrača, nije samo dobro za zdravlje ljudi već im i psihološki pomaže da lakše i disciplinovanije prihvate druga ograničenja.

Epidemija stabilizovala političku scenu

Za zemlju koji su neki prozvali najbogatijom "propalom" državom na svetu, zbog tradicionalno fragmentiranog i nefunkcionalnog političkog sistema, Belgija je pokazala zavidan stepen političke stabilnosti tokom pandemije.

Paradoksalno, moglo bi se čak reći da je koronavirus, makar privremeno, stabilizovao političku scenu u zemlji. Nakon deset meseci neuspešnih pregovora o formiranju nove vlade, pragmatizam je nadvladao političke strasti i dosadašnji vršilac dužnosti predsednika vlade Sofi Vilmes u martu je proizvedena u premijerku sa punim ovlašćenjima.

Vilmesova je u međuvremenu, prema istraživanjima, stekla poverenje javnosti svojim doziranim, odmerenim i umirujućim nastupom.

Politizacija epidemije je, za sada, na vrlo niskom nivou. Radikalni, populistički glasovi su donekle utihnuli, ljudi se u ovoj krizi mahom oslanjaju na stavove tradicionalnih političara i stručnjaka.

Jedna od specifičnosti Belgije upravo je u tome da glavnu reč tokom krize ne vode političari, već eksperti. Svakog dana u 11 časova vodeći epidemiolozi i virusolozi na konferenciji za novinare saopštavaju najnovije podatke i analize toka epidemije.

Političari su u drugom planu do te mere da to izaziva povremene kritike da se suviše kriju iza stavova struke u situacijama kada treba preuzeti odgovornost.

Uprkos svemu, Belgija za sada ne deluje kao društvo pod visokom tenzijom usled epidemije. Zdravstveni sistem izdržao je prvi udar i za sada je funkcionalan. I pored povremenih iskakanja, ljudi su široko prihvatili mere društvenog distanciranja i bez izraženih mera prisile.

Poverenje građana u demokratsku upravu i čuvena belgijska izgradnja konsenzusa – umesto prisile – doprineli su toj širokoj saglasnosti o poštovanju mera, a ulogu je odigralo i međustranačko opredeljenje da se slede naučni saveti.

Sve to, međutim, još nije garancija dobrih krajnjih rezultata.

Stopa smrtnosti tek treba da opadne, a uprkos znacima blagog opadanja epidemije, belgijski epidemiolozi upozoravaju da će dosledno pridržavanje mera u narednim nedeljama biti odlučujuće za prelazak u drugu fazu borbe protiv koronavirusa i postepeni izlazak iz karantina.