Белгијско чудо, епидемија стабилизовала политичку сцену

У исто време, Белгија је још почетком априла успела да успори раст епидемије коронавируса и сачува здравствени систем успешније него многе друге земље у Европи.

Број хоспитализованих болесника се од 2. априла не повећава или се умерено смањује. Број пацијената на интензивној нези такође је у континуираном лаганом паду и никада није прешао 53 одсто укупног болничког капацитета.

Здравствени систем је под притиском, али одржава ситуацију под контролом: у белгијским болницама избегнут је сценарио од којег су највише страховали – да ће, као у Ломбардији у Италији, морати да бирају којим пацијентима пружити негу, јер је немогуће збринути све.

Релативни успех у успоравању епидемије изазвао је позитивне коментаре у међународним медијима, а Фајненшел тајмс објавио је чак текст под насловом "Белгијско чудо", хвалећи управљање кризом у тој земљи.

Методологија нескривања 

Може ли се заиста говорити о чуду у земљи која је у најгорим моментима бележила скоро 500 умрлих у једном дану, или би се ситуација пре могла описати оном изреком: операција успела, пацијент умро?

За високу стопу смртности у Белгији постоје бар два објашњења. Прво је везано за прилично драматичну ситуацију у бројним домовима за старе у које је продро вирус. Чак 45 одсто укупног броја смртних случајева односи се на преминуле у геронтолошким центрима.

Док је добро опремљени здравствени систем показао јаку отпорност, делује да су домови за старе занемарени и да очигледно нису имали адекватну заштиту.

Друго објашњење односи се на статистику: за разлику од других земаља, Белгија је у податке о смртности укључивала и све смртне случајеве у домовима за старе, без обизира на то да ли су они тестирани на коронавирус или не, само на основу присуства неких симптома или вероватноће да је корона узрок смрти.

Министарка здравља Меги де Блок сада најављује промену метода, како бројеви не би деловали тако алармантно већи него у другим земљама.

Мере изолације у Белгији су на снази од 14. марта, а премијерка Софи Вилмес саопштила је да ће, уз мање корекције, остати на снази најмање до 3. маја. За разлику од Француске, Немачке и других земаља, белгијска премијерка није се изјаснила о могућем датуму отварања школа и другим ублажавањима мера.

Изгледи и рокови за излазак из карантина остали су прилично магловити, уз оцену да напредак у сузбијању епидемије још није довољан за прецизнији разговор о томе.

Иако су рестриктивне мере блаже него у многим другим земљама, Белгија је реаговала релативно рано и сматра се да је постигла добру равнотежу између рестрикција и дозвољених активности.

Мада су обустављене све активности које нису од "суштинског значаја", шетње, трчање, физичке вежбе и вожња бициклом су дозвољене, што, по оцени неких посматрача, није само добро за здравље људи већ им и психолошки помаже да лакше и дисциплинованије прихвате друга ограничења.

Епидемија стабилизовала политичку сцену

За земљу који су неки прозвали најбогатијом "пропалом" државом на свету, због традиционално фрагментираног и нефункционалног политичког система, Белгија је показала завидан степен политичке стабилности током пандемије.

Парадоксално, могло би се чак рећи да је коронавирус, макар привремено, стабилизовао политичку сцену у земљи. Након десет месеци неуспешних преговора о формирању нове владе, прагматизам је надвладао политичке страсти и досадашњи вршилац дужности председника владе Софи Вилмес у марту је произведена у премијерку са пуним овлашћењима.

Вилмесова је у међувремену, према истраживањима, стекла поверење јавности својим дозираним, одмереним и умирујућим наступом.

Политизација епидемије је, за сада, на врло ниском нивоу. Радикални, популистички гласови су донекле утихнули, људи се у овој кризи махом ослањају на ставове традиционалних политичара и стручњака.

Једна од специфичности Белгије управо је у томе да главну реч током кризе не воде политичари, већ експерти. Сваког дана у 11 часова водећи епидемиолози и вирусолози на конференцији за новинаре саопштавају најновије податке и анализе тока епидемије.

Политичари су у другом плану до те мере да то изазива повремене критике да се сувише крију иза ставова струке у ситуацијама када треба преузети одговорност.

Упркос свему, Белгија за сада не делује као друштво под високом тензијом услед епидемије. Здравствени систем издржао је први удар и за сада је функционалан. И поред повремених искакања, људи су широко прихватили мере друштвеног дистанцирања и без изражених мера присиле.

Поверење грађана у демократску управу и чувена белгијска изградња консензуса – уместо присиле – допринели су тој широкој сагласности о поштовању мера, а улогу је одиграло и међустраначко опредељење да се следе научни савети.

Све то, међутим, још није гаранција добрих крајњих резултата.

Стопа смртности тек треба да опадне, а упркос знацима благог опадања епидемије, белгијски епидемиолози упозоравају да ће доследно придржавање мера у наредним недељама бити одлучујуће за прелазак у другу фазу борбе против коронавируса и постепени излазак из карантина.