Veliko srce Italijana – oživljava "solidarni sto", panaro, gratis štandovi za voće

"Ko može neka dâ, ko nema neka uzme", poznati je citat lekara koji je postao "Svetac" i koji je inspirisao ljude da u ovom teškom periodu budu darežljivi i solidarni sa drugima.

U crkvi Gesu nuovo u Napulju postojao je radni sto na kome se nalazio okrenuti šešir sa ovim natpisom, porukom koja dokazuje senzibilitet lekara koji je besplatno pregledao sve one koji su mogli da plate pregled, ali umesto da novac ostave njemu kao specijalisti, ostavljali bi onima koji nisu mogli da kupe sebi lekove.

I danas se u Napulju, koji je oduvek bio poznat po darežljivosti i velikom srcu naroda, preduzimaju razne inicijative za pomoć onima koji nemaju.

Na ulicama se oseća miris "ragua" koje mnoge familije spremaju za sve one koji ne mogu sebi da priušte osnovni obrok jer su zatvorene Narodne kuhinje za siromašne kao i kafići i restorani, tako da najugroženiji deo stanovništva nema više gde da pronađe parče hleba. 

"Panaro", tipična korpa od pruća vezana za kanap koja se spušta sa prozora, jeste drevna tradicija u Napulju koja je danas dobila ponovo na važnosti. Ko god može ostavlja makarone, konzerve sa sosovima, povrće i šta god je potrebno.

Sve je više ljudi koji se svakodnevno pridružuju ovakvim inicijativama što je, prema njihovim rečima, divan, solidaran i dirljiv gest. Prema podacima Istata (Nacionalnog instituta za statistiku), u Italiji je u ovom momentu više od 50.000 ljudi koji nemaju krov nad glavom. Samo u Rimu ih je 16.000. 

Sportski klub "Amatori Napoli Rugby" pomaže starim ljudima koji ne izlaze iz kuće zbog virusa, donoseći im hranu i lekove. U gradu koji je izmislio "caffè sospeso" tj. kafu koja se unapred plati bilo kojoj osobi koja to sebi ne može da priušti sada postoji i kupovina koja funkcioniše na isti način zbog epidemije jer je u ovom momentu puno ljudi u krizi. Naime, ima mnogo onih koji ne mogu sebi da obezbede nijedan obrok na dan.   

U mnogim gradovima postoji i "solidarni sto" sa koga mogu da se uzmu ulje, šećer, brašno i šta god drugi ljudi ostave. Civilna zaštita ih nosi onima kojima je najpotrebnije.

Ista inicijativa postoji u Rimu, gde se mogu pročitati natpisi: "Kome treba neka uzme, Forca Italija!" 

Mnogi vlasnici malih prodavnica ostavljaju isped izloga upakovan hleb, fokaču, pice uz poruke: "Ako imaš potrebu uzmi, gratis je." Drugi ostavljaju voće i povrće. Mnogi volonteri spremaju hranu i dele tanjire beskućnicima.

Sameh, vlasnik male prodavnice voća i povrća, došao je iz Egipta i ovih dana ispred njegove radnje u provinciji u Bergamu stoji natpis: "Pre deset godina ste me primili u vašu zemlju, danas želim da vam kažem Hvala. Sve će biti dobro. Ukoliko nemate novca, uzmite voće i povrće. Sve što vidite na ovom štandu je gratis". 

Sameh objašnjava da zbog virusa, ljudi moraju uzimati vitamine koji se nalaze u voću, naročito u narandžama, a on to svakako može da priušti osobama koje nemaju novca da ih kupe.

Slično je uradio i Ahmen Goneim, Egipćanin koji prodaje voće i povrće dok mu na kasi pomaže supruga iz Maroka. "Italija nam je dala posao i mesto gde možemo da pružimo budućnost našoj porodici", kaže i dodaje da je na tezgi sa krompirom i svim ostalim vrstama povrća i voća, ostavio natipis: "Uzmi ono što ti treba i ostavi za druge."  

Mnoga Udruženja za pomoć ugroženoj populaciji beleže porast volontera, ljudi koji žele da se uključe u pomoć siromašnima, tako da ima puno onih koji svojim skuterima raznose hranu i poručuju: "Mi smo danas ruke i srce ljudi." 

Svedoče o tome koliko su ljudi kojima je pomoć u ovom momentu najpotrebnija zahvalni, neki se rasplaču, neki im ukazuju na druge ljude kojima je potrebna pomoć. 

"Ovo je izuzetno težak momenat za Italiju, ali stavlja u prvi plan pozitivan aspekt, a to je darežljivost i veliko srce ljudi", svedoče ljudi koji su danas u prvim redovima solidarnosti.

Pekara u Sasariju na Sardiniji u kutiji ispred izloga ostavlja upakovan hleb sa natpisom: "Hleb nikada nikome ne sme da nedostaje, ovo vam mi poklanjamo".

U akcijama solidarnosti pomaže i italijanska policija kada primi pozive od starih osoba ili ljudi koji kažu da nemaju hranu za porodicu i zovu moleći za bilo kakvu vrstu pomoći.

Pomažu i lekari koji na kraju iscrpljujućih smena od 12 ili 14 sati sednu ispred Fejsbuka ne bi li ispričali kakav im je bio dan na intenzivnoj nezi trudeći se da se koncentrišu na dobre stvari i dajući ljudima podršku. Za mnoge Italijane ono što oni pišu je nada da će se pre ili kasnije sve završiti i da će životi moći da se vrate u normalu.

Pomažu svi koji mogu, u zgradama se organizuju pomoći za komšije, mladi idu u kupovinu za starija lica kojima je teško da stoje u redovima iako imaju prednost pri ulasku u samoposluge, ali nekada nisu u stanju da odnesu sve što su kupili, a danas nije preporučljivo da izlaze.

Italija, zemlja velikog srca, danas, kada ju je pogodila velika tragedija, još više pokazuje koliko je ponosna na svoj narod te su reči patriotizam i solidarnost, one koje se danas najviše čuju, najtraženije na internetu.