Велико срце Италијана – оживљава "солидарни сто", панаро, гратис штандови за воће

"Ко може нека дâ, ко нема нека узме", познати је цитат лекара који је постао "Светац" и који је инспирисао људе да у овом тешком периоду буду дарежљиви и солидарни са другима.

У цркви Гесу нуово у Напуљу постојао је радни сто на коме се налазио окренути шешир са овим натписом, поруком која доказује сензибилитет лекара који је бесплатно прегледао све оне који су могли да плате преглед, али уместо да новац оставе њему као специјалисти, остављали би онима који нису могли да купе себи лекове.

И данас се у Напуљу, који је одувек био познат по дарежљивости и великом срцу народа, предузимају разне иницијативе за помоћ онима који немају.

На улицама се осећа мирис "рагуа" које многе фамилије спремају за све оне који не могу себи да приуште основни оброк јер су затворене Народне кухиње за сиромашне као и кафићи и ресторани, тако да најугроженији део становништва нема више где да пронађе парче хлеба. 

"Панаро", типична корпа од прућа везана за канап која се спушта са прозора, јесте древна традиција у Напуљу која је данас добила поново на важности. Ко год може оставља макароне, конзерве са сосовима, поврће и шта год је потребно.

Све је више људи који се свакодневно придружују оваквим иницијативама што је, према њиховим речима, диван, солидаран и дирљив гест. Према подацима Истата (Националног института за статистику), у Италији је у овом моменту више од 50.000 људи који немају кров над главом. Само у Риму их је 16.000. 

Спортски клуб "Amatori Napoli Rugby" помаже старим људима који не излазе из куће због вируса, доносећи им храну и лекове. У граду који је измислио "caffè sospeso" тј. кафу која се унапред плати било којој особи која то себи не може да приушти сада постоји и куповина која функционише на исти начин због епидемије јер је у овом моменту пуно људи у кризи. Наиме, има много оних који не могу себи да обезбеде ниједан оброк на дан.   

У многим градовима постоји и "солидарни сто" са кога могу да се узму уље, шећер, брашно и шта год други људи оставе. Цивилна заштита их носи онима којима је најпотребније.

Иста иницијатива постоји у Риму, где се могу прочитати натписи: "Коме треба нека узме, Форца Италија!" 

Многи власници малих продавница остављају испед излога упакован хлеб, фокачу, пице уз поруке: "Ако имаш потребу узми, гратис је." Други остављају воће и поврће. Многи волонтери спремају храну и деле тањире бескућницима.

Самех, власник мале продавнице воћа и поврћа, дошао је из Египта и ових дана испред његове радње у провинцији у Бергаму стоји натпис: "Пре десет година сте ме примили у вашу земљу, данас желим да вам кажем Хвала. Све ће бити добро. Уколико немате новца, узмите воће и поврће. Све што видите на овом штанду је гратис". 

Самех објашњава да због вируса, људи морају узимати витамине који се налазе у воћу, нарочито у наранџама, а он то свакако може да приушти особама које немају новца да их купе.

Слично је урадио и Ахмен Гонеим, Египћанин који продаје воће и поврће док му на каси помаже супруга из Марока. "Италија нам је дала посао и место где можемо да пружимо будућност нашој породици", каже и додаје да је на тезги са кромпиром и свим осталим врстама поврћа и воћа, оставио натипис: "Узми оно што ти треба и остави за друге."  

Многа Удружења за помоћ угроженој популацији бележе пораст волонтера, људи који желе да се укључе у помоћ сиромашнима, тако да има пуно оних који својим скутерима разносе храну и поручују: "Ми смо данас руке и срце људи." 

Сведоче о томе колико су људи којима је помоћ у овом моменту најпотребнија захвални, неки се расплачу, неки им указују на друге људе којима је потребна помоћ. 

"Ово је изузетно тежак моменат за Италију, али ставља у први план позитиван аспект, а то је дарежљивост и велико срце људи", сведоче људи који су данас у првим редовима солидарности.

Пекара у Сасарију на Сардинији у кутији испред излога оставља упакован хлеб са натписом: "Хлеб никада никоме не сме да недостаје, ово вам ми поклањамо".

У акцијама солидарности помаже и италијанска полиција када прими позиве од старих особа или људи који кажу да немају храну за породицу и зову молећи за било какву врсту помоћи.

Помажу и лекари који на крају исцрпљујућих смена од 12 или 14 сати седну испред Фејсбука не би ли испричали какав им је био дан на интензивној нези трудећи се да се концентришу на добре ствари и дајући људима подршку. За многе Италијане оно што они пишу је нада да ће се пре или касније све завршити и да ће животи моћи да се врате у нормалу.

Помажу сви који могу, у зградама се организују помоћи за комшије, млади иду у куповину за старија лица којима је тешко да стоје у редовима иако имају предност при уласку у самопослуге, али некада нису у стању да однесу све што су купили, а данас није препоручљиво да излазе.

Италија, земља великог срца, данас, када ју је погодила велика трагедија, још више показује колико је поносна на свој народ те су речи патриотизам и солидарност, оне које се данас највише чују, најтраженије на интернету.