SAD preti gori scenario od Drugog svetskog rata, hitno šaljite vojsku u bolnice

Amerika ima najjaču vojsku na svetu. Treba da je upotrebimo. Vodimo rat protiv koronavirusa. Ako ne reagujemo brzo, približavamo se broju umrlih koji bi mogao biti veći nego u oba svetska rata zajedno. Borba protiv nevidljivog neprijatelja mora biti kreativna. Moramo da upotrebimo punu moć američke vojske – na nekonvencionalan način.

Za razliku od većine ratova, ovaj put frontove drže naši zdravstveni radnici. I dok se tako vredno bore za sada, borba da se ispravi, kriva gazi i njih.

Nismo adekvatno naoružani. Potrebni su nam kreveti. Potrebne su nam bolnice. Potrebni su nam respiratori. Ali upotrebljivost tih dodataka zavisi od kritične grupe: naših zdravstvenih radnika.

Rat protiv koronavirusa će najverovatnije biti rat iznurivanjem, koji može da traje celu godinu. Naši zdravstveni radnici se herojski bore, ali niko ne može beskonačno da radi non-stop. Doktori, sestre, tehničari, osoblje za podršku i čak bolnički domari, izuzetno su izloženi virusu i biće iscrpljeni i bolesni baš kada su najpotrebniji.

Srećom, nismo prvi koji se suočavaju sa kolapsom zdravstvenog sistema zbog ovog virusa. Vuhan u Kini je najbolji primer agresivnog, koordinisanog i efikasnog odgovora na to kako uspešno može da se zauzda širenje virusa jednom kad je zarazio desetine hiljada ljudi. Treba da učimo iz iskustva Vuhana.

Kada je shvatila da će doći do kolapsa medicinskih resursa u Vuhanu, kineska vlada je poslala na hiljade domaćih i vojnih zdravstvenih radnika širom zemlje da pomognu. Takođe su obučili lokalce – uključujući recepcionere i radnike na auto-putu – da budu pomoćnici zdravstvenim radnicima. Kina je to postigla jer je smesta mogla da naredi da se desetine hiljada radnika stavi na raspolaganje.

U SAD, nemamo iste opcije. Nemamo centralizovanu ekonomiju. Većina naših najvećih gradova će istovremeno imati prebukirane bolničke sisteme. Linije fronta biće svuda. I neće biti dovoljno doktora.

I šta sada da radimo?

Za početak, da na front pošaljemo studente medicine i lekare u penziji. Ali ove grupe će popuniti tek mali deo medicinskih potreba kako se virus bude približavao vrhuncu. Moramo brzo da obučavamo daleko veću radnu snagu.

Upotrebimo jedan od najvrednijih nacionalnih resursa – krem naše vojske – da dramatično povećamo kapacitet zdravstvenog sistema. Oni su dinamična sila koja ima jedinstvenu poziciju da se bori protiv virusa, uprkos tome što to nije njihov uobičajen domen rada.

Vojnici su obučeni da se bore sa akutnim stresom, prilagodljivi su i lako ih je rasporediti. Navikli su da budu pod centralnom komandom i mentalno su pripremljeni da budu odvojeni od porodica kako bi zaštitili zemlju.

Treba brzo da prerasporedimo sve vojne lekare koji mogu da posluže civilnim potrebama. Ostali pripadnici vojske kojima treba specijalizovana obuka mogu da se pošalju u kampove za obuku za tretman i kontrolu koronavirusa. Mogu da ih obuče da pomažu sestrama, onima koji rade na respiratorima i tehničarima koji rade na održavanju.

Naši obučeni vojnici mogu se rasporediti tamo gde je potreba najveća. Mogu da nadgledaju pacijente i mere osnovne zdravstvene parametre. Mogu da rade na trijaži i na ulazima u bolnice. Mogu da pomognu i sa raspoređivanjem inventara i u proceduri dezinfekcije. Zatim, vojni piloti i profesionalci u transportu mogu da povećaju kapacitet vazdušnih i kopnenih službi hitne pomoći.

Boravak na frontu uvek nosi rizik. Ali naši vojnici imaju prednost u borbi protiv virusa. Mladi su i spremni. A kako kineski centar za kontrolu bolesti saopštava, mladi i zdravi pojedinci najređe će imati potrebu za bolničkom negom ako se zaraze. Svaka uloga koju mladi vojnik može da preuzme umesto lekara u penziji može da spasi život.

Možda će biti primedaba na naš predlog, sa logističke tačke gledišta. Ali iskreno, ako Vuhan može da obuči i rasporedi svoje radnike na auto-putu, mi možemo i moramo da rasporedimo deo naše velike vojske sa dobrim resursima. Sada nije vreme za birokratiju niti za premišljanje. Neki se brinu da bi ovakav predlog mogao da potkopa našu mogućnost da se borimo u inostranstvu. Ako ne preduzmemo ekstremne mere da se borimo protiv koronavirusa i to sada, naša nacija će biti u znatno goroj situaciji da se brani od stranih pretnji.

Ovo je kriza bez presedana, i treba nam prilagodljivost bez presedana da spasimo živote. Ne treba da od bolnica pravimo vojne štabove. Ali našim bolnicama će biti potrebna pomoć vojske. Hajde da ih pripremimo. I da ih pošaljemo na front. 

Kada se naši muškarci i žene prijavljuju da postaju vojnici, to čine sa najplemenitijim i najhrabrijim ciljem: da služe i da zaštite svoje građane i da zemlja ostane snažna. Ako ih sada ne pozovemo, možemo biti svedoci jednog od najvećih poraza koje je naša nacija pretrpela.

Prevela Nataša Đulić Banović