САД прети гори сценарио од Другог светског рата, хитно шаљите војску у болнице

Америка има најјачу војску на свету. Треба да је употребимо. Водимо рат против коронавируса. Ако не реагујемо брзо, приближавамо се броју умрлих који би могао бити већи него у оба светска рата заједно. Борба против невидљивог непријатеља мора бити креативна. Морамо да употребимо пуну моћ америчке војске – на неконвенционалан начин.

За разлику од већине ратова, овај пут фронтове држе наши здравствени радници. И док се тако вредно боре за сада, борба да се исправи, крива гази и њих.

Нисмо адекватно наоружани. Потребни су нам кревети. Потребне су нам болнице. Потребни су нам респиратори. Али употребљивост тих додатака зависи од критичне групе: наших здравствених радника.

Рат против коронавируса ће највероватније бити рат изнуривањем, који може да траје целу годину. Наши здравствени радници се херојски боре, али нико не може бесконачно да ради нон-стоп. Доктори, сестре, техничари, особље за подршку и чак болнички домари, изузетно су изложени вирусу и биће исцрпљени и болесни баш када су најпотребнији.

Срећом, нисмо први који се суочавају са колапсом здравственог система због овог вируса. Вухан у Кини је најбољи пример агресивног, координисаног и ефикасног одговора на то како успешно може да се заузда ширење вируса једном кад је заразио десетине хиљада људи. Треба да учимо из искуства Вухана.

Када је схватила да ће доћи до колапса медицинских ресурса у Вухану, кинеска влада је послала на хиљаде домаћих и војних здравствених радника широм земље да помогну. Такође су обучили локалце – укључујући рецепционере и раднике на ауто-путу – да буду помоћници здравственим радницима. Кина је то постигла јер је сместа могла да нареди да се десетине хиљада радника стави на располагање.

У САД, немамо исте опције. Немамо централизовану економију. Већина наших највећих градова ће истовремено имати пребукиране болничке системе. Линије фронта биће свуда. И неће бити довољно доктора.

И шта сада да радимо?

За почетак, да на фронт пошаљемо студенте медицине и лекаре у пензији. Али ове групе ће попунити тек мали део медицинских потреба како се вирус буде приближавао врхунцу. Морамо брзо да обучавамо далеко већу радну снагу.

Употребимо један од највреднијих националних ресурса – крем наше војске – да драматично повећамо капацитет здравственог система. Они су динамична сила која има јединствену позицију да се бори против вируса, упркос томе што то није њихов уобичајен домен рада.

Војници су обучени да се боре са акутним стресом, прилагодљиви су и лако их је распоредити. Навикли су да буду под централном командом и ментално су припремљени да буду одвојени од породица како би заштитили земљу.

Треба брзо да прераспоредимо све војне лекаре који могу да послуже цивилним потребама. Остали припадници војске којима треба специјализована обука могу да се пошаљу у кампове за обуку за третман и контролу коронавируса. Могу да их обуче да помажу сестрама, онима који раде на респираторима и техничарима који раде на одржавању.

Наши обучени војници могу се распоредити тамо где је потреба највећа. Могу да надгледају пацијенте и мере основне здравствене параметре. Могу да раде на тријажи и на улазима у болнице. Могу да помогну и са распоређивањем инвентара и у процедури дезинфекције. Затим, војни пилоти и професионалци у транспорту могу да повећају капацитет ваздушних и копнених служби хитне помоћи.

Боравак на фронту увек носи ризик. Али наши војници имају предност у борби против вируса. Млади су и спремни. А како кинески центар за контролу болести саопштава, млади и здрави појединци најређе ће имати потребу за болничком негом ако се заразе. Свака улога коју млади војник може да преузме уместо лекара у пензији може да спаси живот.

Можда ће бити примедаба на наш предлог, са логистичке тачке гледишта. Али искрено, ако Вухан може да обучи и распореди своје раднике на ауто-путу, ми можемо и морамо да распоредимо део наше велике војске са добрим ресурсима. Сада није време за бирократију нити за премишљање. Неки се брину да би овакав предлог могао да поткопа нашу могућност да се боримо у иностранству. Ако не предузмемо екстремне мере да се боримо против коронавируса и то сада, наша нација ће бити у знатно горој ситуацији да се брани од страних претњи.

Ово је криза без преседана, и треба нам прилагодљивост без преседана да спасимо животе. Не треба да од болница правимо војне штабове. Али нашим болницама ће бити потребна помоћ војске. Хајде да их припремимо. И да их пошаљемо на фронт. 

Када се наши мушкарци и жене пријављују да постају војници, то чине са најплеменитијим и најхрабријим циљем: да служе и да заштите своје грађане и да земља остане снажна. Ако их сада не позовемо, можемо бити сведоци једног од највећих пораза које је наша нација претрпела.

Превела Наташа Ђулић Бановић