Реформа пензионог система у Србији је неминовност, као што је неминоивно и подизање старосне границе за одлазак у пензију, али се уштеде у буџету не смеју спроводити на штету већ ионако осиромашених пензионера, него реформом Фонда ПИО и његових прихода, оценили су економски експерти и представници синдиката у емисији РТС-а Око економије.

Овде можете погледати/преузети емисију Око економије

Председник Економског савета Српске напредне странке Миленко Џелетовић рекао је да ће императив нове владе и њеног Економског савета бити системско решавање реформе пензионог система. Он је поручио да се реформа мора започети, а тек последња мера, уколико све друге буду исцрпљене, биће једнократно смањење пензија.

Коментаришући захтев ММФ-а да се морају остварити уштеде на издацима за пензије, као услов да Србија добије нови аранжман, Џелетовић је рекао да то не мора да буде прихваћено ако ће нанети штету у макроекономској стабилности земље. Он је напоменуо да ће то тек бити ствар преговора са Фондом.

Реформа пензионог система је тек један "камичак" у мору проблема који чекају нову владу, оценио је Џелетовић, који сматра да ће нова влада сигурно имати кредибилитет за спровођење реформи, од којих ће неке сигурно бити болне.

Према његовим речима, у спровођењу пензионе реформе пуно би помогло повећање привредне активности земље и то спада у приоритете првог реда нове владе, међу којима је и доношење сета од 22 закона.

Економиста Миладин Ковачевић казао је да би реформа пензионог система морала да иде у два правца - подизањем границе за пензионисање, што је неминовност, а други правац је индексација пензија са растом инфлације и ту би могли да се смање издаци за пензије из буџета испод 10 одсто БДП-а годишње.

Ковачевић је објаснио да се реформа пензионог система може спровести без нужног смањења пензија, реформом ПИО фонда и новим изворима прихода за тај фонд.

Члан предсдеништва Самосталног синдиката Србије Милан Грујић навео је да је бруто учешће пензија у БДП-а од 12 до 15 одсто од 2009. до 2012. године, а ММФ захтева да се то учешће сведе на испод 10 одсто БДП-а.

У Србији од укупно 1,7 милиона корисника, пензија 410.000 пензионера има најнижу пензију, а то је 10.000 динара месечно, а просечна пензије износи око 23.000 динара месечно, навео је Грујић. Он је додао да је индексацијом, односно усклађивањем пензија са растом трошкова живота, та групација од 2003. до данас реално изгубила 27 одсто месечних прихода.

На бироу има реално милион људи без посла са просечном старошћу од 39 година, а младих од 24 до 34 године живота има 270.000 и ако би се старосна граница за одлазак у пензију померила на 67 година, за две године имали би смо мали ефекат раста прихода у буџету - свега четири одсто по том основу, упозорио је Грујић.

ПИО фонд треба реструктурирати да буде самоодржив и самофинансирајући, нагласио је Грујић и додао да ове године од 584 милијарде динара у Фонду ПИО, око 261 милијарде динара долази из републичког буџета и суштина реформи треба да буде смањење учешћа државе у финансирању Фонда ПИО.

Председник Савеза војвођанских пензионера Милан Ненадић рекао да су пензионери толико осиромашени, да неки примају пензије ниже од социјалне помоћи, тако да је стотине хиљада пензионера "у стању социјалне беде", или на самом рубу, оцењујући да због тога нема говора о некаквом смањењу њихових пензија.

Реформу пензионог система не треба решавати "преко леђа пензионера", већ треба прибећи другим моделима у решавању тог проблема, рекао је Ненадић.

Према његовој оцени, један од проблема је велики број инвалидских пензионера, који се убудуће не сме повећавати, јер сада достиже скоро трећину укупног броја пензионера, по чему је Србија близу неких европских развијених земаља.