"Да није било те борбе и таквог успеха свих бораца, Србија не би могла да буде самостална и слободна каква сада јесте", рекао је Александар Вулин у интервјуу за априлски број магазина Одбрана поводом 20. годишњице одбране од НАТО агресије на СР Југославију.

Истакао је да је то "злочин који је извршен јавно и без кајања", непријатељски чин чије се "продужено дејство" и данас осећа.

"НАТО агресија постала је део нашег свакодневног живота, не само као део сећања. Њене последице су одредиле будућност Србије. Разрушена земља брзо је постала плен насиља и нереда, пљачкашке приватизације. Више од 250.000 Срба је пред силом напустило Косово и Метохију, без жеље међународне заједнице да испуни преузету обавезу о њиховом враћању на земљу са које су протерани", рекао је Вулин.

Оценио је да су "планско урушавање војске, хапшење, пензионисање или отпуштање официра и подофицира који су ратовали, запуштање резервног састава, престанак улагања у опремљеност и обученост војске", били део процеса рушења одбрамбене моћи земље.

Према његовим речима, 1999. године стратегија четири М – мобилност, маневар, маскирање и морал – показала се као успешна и вредна проучавања, јер војска није капитулирала после 78 дана рата с најмоћнијом коалицијом у историји ратовања.

Министар је оценио да је Кумановски споразум, "ма како тежак био", изборен отпором војске, а Резолуција 1244 Света безбедности УН не би била донета да није било војске која је опстала као сила.

Вулин је посебно нагласио "свепрожимајуће јединство народа и његове војске" и подсетио да "ни у једном рату који је Србија водила нико није могао да каже где почиње војска, а где престаје народ".

Додао је да је период од 2000. до 2012. године карактеристичан и по томе што је званична државна политика забрањивала да се НАТО агресија тако и назове, а било је готово забрањено обележавати годишњице и сећати се палих другова.

"Од 2012. године, када је Александар Вучић постао министар одбране, ствари се називају правим именом, Србија се не стиди своје борбе и не одриче се ниједног свог официра и војника. Едиција 'Ратник' је наш начин да сакупимо сећања и искуства најистакнутијих команданата и да напишемо историју, да не допустимо да нам је пишу други", рекао је Вулин.

Према његовим речима, Србија данас има добру и организовану војску, коју интензивно опрема у жељи да се превазиђе 12 година неулагања и њеног свесног урушавања, а низом мера чине се интензивни напори да припадници Војске имају добре услове рада и бољи живот.

"Ми смо војно неутрална земља. Одлучили смо се за најтежи и најчаснији пут. То значи да морамо бити спремни да се сами бранимо и одбранимо. Војна неутралност је тежак избор, али само нам она гарантује да ћемо бити изван сукоба великих и да нећемо морати по туђем наређењу другим народима да радимо оно што је рађено нама", рекао је министар Вулин у интервјуу за Одбрану.

"Верујем у слободу, у право мог народа да бира како ће живети и право мог народа да има државу која ће бити у стању да га заштити од понављања геноцида из Првог и Другог светског рата, од нових Олуја и погрома. Верујем у социјалну правду и право човека да се бори за друштво равноправних", истакао је министар Вулин.

Нагласио је да је осећај дужности и верност идеалу слободе вредност која чини Србе народом вредним трајања.