Корона губи на снази, али остају ожиљци – какве последице епидемија оставља на ђаке

Лакше се дише, кажу лекари, али неки рачуни из последњих 15 месеци стижу на наплату. Један од њих је и образовање деце и омладине. Онлајн настава, скраћени часови, недостатак комуникације и дружења, нису пријали ни деци ни наставницима.

"Неке предмете смо лепо учили, а неке смо морали сами да учимо, и то нам је правило, бар мени, проблеме", каже један дечак.

"Искрено, ко је хтео да ради са стране, без обзира на целу ситуацију, могао је да научи све што је потребно, али било је доста теже, јер нисмо имали помоћ наставника, нисмо имали уживо наставу", истиче ученица основне школе.

Већина је сагласна да је образовни систем у новим околностима реаговао најбоље могуће, али и да је много тога зависило од појединаца одговорних за наставу.

"Не постоји ни научни консензус о томе шта је исправно"

Гордана Срећковић, директорка Основне школе "Светозар Милетић" из Земуна, напомиње да не постоји ни научни консензус шта је било исправно радити у тим неуобичајеним, ванредним околностима, тако да су постигнућа сигурно мања, али нису незадовољавајућа.

Школовање од куће било је огроман подухват, како за просветне раднике и децу, тако и за родитеље. Неки ђаци нису имали ни техничке могућности да у потпуности прате наставу.

"Надам се да ће сви они који буду некада у будућности правили програме за испитивање тих ученика имати у виду отежавајуће околности које су деца имала у ових годину, годину и по дана", каже Јелена Бањанин, наставница немачког језика.

У току су анализе о стеченом знању ученика у протеклом периоду, а права слика почеће да се уобличава тек после мале матуре, која чека осмаке од 23. јуна.

Бранислав Аранђеловић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања истиче да су се ове године додатно потрудили због свега што је задесило децу, како би им олакшали наставу, да би се максимално држали оног дела градива који је детаљно обрађен.

"Епидемија суицидалних идеја" код адолесцената

Поред образовања, многе родитеље више брину неки нови проблеми у одрастању.

Психијатар Александра Алексић Хил наводи да је повећан број анксиозности, број депресивне деце, а код адолесцената се појавила такозвана епидемија суицидалних идеја и суицидалних покушаја.

Проблем је био и адаптација на дугорочни стрес, јер деца нису одмах саопштавала родитељима шта их мучи.

"Деца пре могу бити у проблемима у понашању, него што тугују, плачу или показују анксиозност на уобичајено видљиве начине, тако да попуштају у школи", објашњава Алексић Хил.

Забрињава такође и претерана везаност деце за таблете, телефоне и компјутере јер су, поред праћења наставе, имала и много слободног времена у четири зида.