Korona gubi na snazi, ali ostaju ožiljci – kakve posledice epidemija ostavlja na đake

Lakše se diše, kažu lekari, ali neki računi iz poslednjih 15 meseci stižu na naplatu. Jedan od njih je i obrazovanje dece i omladine. Onlajn nastava, skraćeni časovi, nedostatak komunikacije i druženja, nisu prijali ni deci ni nastavnicima.

"Neke predmete smo lepo učili, a neke smo morali sami da učimo, i to nam je pravilo, bar meni, probleme", kaže jedan dečak.

"Iskreno, ko je hteo da radi sa strane, bez obzira na celu situaciju, mogao je da nauči sve što je potrebno, ali bilo je dosta teže, jer nismo imali pomoć nastavnika, nismo imali uživo nastavu", ističe učenica osnovne škole.

Većina je saglasna da je obrazovni sistem u novim okolnostima reagovao najbolje moguće, ali i da je mnogo toga zavisilo od pojedinaca odgovornih za nastavu.

"Ne postoji ni naučni konsenzus o tome šta je ispravno"

Gordana Srećković, direktorka Osnovne škole "Svetozar Miletić" iz Zemuna, napominje da ne postoji ni naučni konsenzus šta je bilo ispravno raditi u tim neuobičajenim, vanrednim okolnostima, tako da su postignuća sigurno manja, ali nisu nezadovoljavajuća.

Školovanje od kuće bilo je ogroman poduhvat, kako za prosvetne radnike i decu, tako i za roditelje. Neki đaci nisu imali ni tehničke mogućnosti da u potpunosti prate nastavu.

"Nadam se da će svi oni koji budu nekada u budućnosti pravili programe za ispitivanje tih učenika imati u vidu otežavajuće okolnosti koje su deca imala u ovih godinu, godinu i po dana", kaže Jelena Banjanin, nastavnica nemačkog jezika.

U toku su analize o stečenom znanju učenika u proteklom periodu, a prava slika počeće da se uobličava tek posle male mature, koja čeka osmake od 23. juna.

Branislav Aranđelović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ističe da su se ove godine dodatno potrudili zbog svega što je zadesilo decu, kako bi im olakšali nastavu, da bi se maksimalno držali onog dela gradiva koji je detaljno obrađen.

"Epidemija suicidalnih ideja" kod adolescenata

Pored obrazovanja, mnoge roditelje više brinu neki novi problemi u odrastanju.

Psihijatar Aleksandra Aleksić Hil navodi da je povećan broj anksioznosti, broj depresivne dece, a kod adolescenata se pojavila takozvana epidemija suicidalnih ideja i suicidalnih pokušaja.

Problem je bio i adaptacija na dugoročni stres, jer deca nisu odmah saopštavala roditeljima šta ih muči.

"Deca pre mogu biti u problemima u ponašanju, nego što tuguju, plaču ili pokazuju anksioznost na uobičajeno vidljive načine, tako da popuštaju u školi", objašnjava Aleksić Hil.

Zabrinjava takođe i preterana vezanost dece za tablete, telefone i kompjutere jer su, pored praćenja nastave, imala i mnogo slobodnog vremena u četiri zida.