Читај ми!

Јесмо ли близу вакцини против ковида и када би могла да стигне у Србију

Најаву да су компанијe "Фајзер" и "Бионтек" на корак од добијања дозволе за вакцину против ковида 19, доктор Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова ИНОВИА, оцењује као добру вест не само за науку него и за човечанство, јер су први пут добијени резултати истраживања фазе три. Истакао је да је ефикасност вакцине од 90 посто добар резултат.

Бојан Тркуља je, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, нагласио да се очекује да би се вакцина "Фајзера" и "Бионтека", ако се изузме руска која је регистрована без завршетка клиничког испитивања, могла прва регистровати.

Навео је да се у Америци очекује да се захтев за регистрацију поднесе у трећој недељи новембра што значи, како је објаснио Тркуља, да би до краја године већ могла да крене испорука те вакцине широм света, укључујући и нашу земљу.

Истакао је да се показало да та вакцина има ефикасност од 90 посто након друге примљене дозе.

"То је доста зато што ви никад немате стопостотну заштиту, а ово је добар резултат поготово када се велики број људи вакцинише. Тада практично тих 90 посто постане сто посто, јер је вирусу јако тешко да се шири кроз популацију", објаснио је Тркуља.

Истраживање фазе три

Када је у питању фаза три истраживања заиста је неопходно укључити десетине хиљада пацијената да би се добили смислени резултати. Тркуља напомиње да је у дизајну те студије унапред било планирано да се та прелиминарна анализа уради када се око 60 пацијената зарази ковидом било у групи пацијената који су примили вакцину, било у групи којих су примили плацебо, дакле који нису примили активну вакцину, нити су знали да је нису примили.

"Десило се да када је анализа кренула већ је било 94 таква случаја, међутим, када су урађене анализе показало се да код оних који су примили две дозе вакцине 90 посто заштите је постигнуто, односно мање од 10 посто пацијената је добило ковид. Причамо о пацијентима који су вакцинисани као здрави људи, а онда је праћено каква је заштита", навео Тркуља.

Како је рекао, ова вакцина се прима на 28 дана, прва доза првог дана, а друга после четири недеље. 

Доктор даље разјашњава да се велики број вакцина прима обично у две дозе у зависности од тога какав је тип вакцине. Најчешће се вакцине у којима се даје жив ослабљен вирус примају само једном. С обзиром да је тај вирус иако ослабљен жив, он се може реплицирати у нашем организму, што је довољно да наш имуни систем створи довољно јак одговор.

"Када су у питању вакцине које користе мртве вирусе или њихове делове или у овом случају се користи само РНК која преноси информацију како да се синтетише један део вируса, обично је неопходна друга доза јер прва само омогућава да организам направи модел, а тек друга доза довољно јак имуно одговор", казао је Тркуља.

Зашто је Бразил атрактивна дестинација за истраживање

Доктор Бојан Тркуља истиче да је Бразил велика земља с великим бројем становника, а има велику разноликост, велику мешавину раса што је битно када се испитује лек или вакцина да у фази три истраживања буде што је могуће сличнија популацији оној која је популација света која ће ту вакцину једном примити. 

Следећи разлог зашто се већина истраживања обавља у Бразилу је, како је рекао, што је велики део истраживања фазе три отпочео током лета, када је на северној полулопти, као и код код нас, активност вируса била смањена, док је на јужној полулопти, дакле у Бразилу, био у максималном налету и имао је највећи број пацијената.

"Јасно је да морате да идете циљано на велика тржишта у велике земље где можете да очекујете да ћете имати велики број потенцијално заражених, јер ако ви дате кандидата за вакцину у некој земљи где активности вируса нема, Кина је за то добар пример последњих месеци – нема вирус, ви практично не можете да испитате да ли је та вакцина ефикасна или не", сматра Тркуља.

Незапамћена здравствена криза

Оцењује да ће ово бити заувек запамћено, као и да је ово ситуација која до сада није виђена у историји медицине, када је толико напора концентрисано од стране научне заједнице, регулаторних тела, произвођача ка проналаску једне конкретне вакцине.

Разлог је, каже, логичан, једна незапамћена здравствена криза која је погодила цео свет и због тога можемо да очекујемо да ћемо у тих 12 до 18 месеци добити вакцину.

Други разлог је, наводи Тркуља, што смо, како каже, помало имали среће што је врло брзо по појави првих случајева откривен генетски код коронавируса због тога што је јако сличан ономе што је било код САРС-а. То је, истиче, омогућило да се у онај претклинички период крене врло брзо.

Додаје да, захваљујући томе, осим ове најављене вакцине постоје још неколико врло обећавајућих кандидата за вакцину који имају потпуно другачији механизам дејства.

Тркуља је истакао и да је захваљујући активности Републичког фонда здравственог осигурања издвојен значајан део средстава и лекова стављен на позитивну листу, а да се очекује да ће се тај процес наставити и у идућој години. Такође, очекује и да ће пре истека године бити још једно проширење листе иновативним лековима.