Jesmo li blizu vakcini protiv kovida i kada bi mogla da stigne u Srbiju

Bojan Trkulja je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naglasio da se očekuje da bi se vakcina "Fajzera" i "Bionteka", ako se izuzme ruska koja je registrovana bez završetka kliničkog ispitivanja, mogla prva registrovati.

Naveo je da se u Americi očekuje da se zahtev za registraciju podnese u trećoj nedelji novembra što znači, kako je objasnio Trkulja, da bi do kraja godine već mogla da krene isporuka te vakcine širom sveta, uključujući i našu zemlju.

Istakao je da se pokazalo da ta vakcina ima efikasnost od 90 posto nakon druge primljene doze.

"To je dosta zato što vi nikad nemate stopostotnu zaštitu, a ovo je dobar rezultat pogotovo kada se veliki broj ljudi vakciniše. Tada praktično tih 90 posto postane sto posto, jer je virusu jako teško da se širi kroz populaciju", objasnio je Trkulja.

Istraživanje faze tri

Kada je u pitanju faza tri istraživanja zaista je neophodno uključiti desetine hiljada pacijenata da bi se dobili smisleni rezultati. Trkulja napominje da je u dizajnu te studije unapred bilo planirano da se ta preliminarna analiza uradi kada se oko 60 pacijenata zarazi kovidom bilo u grupi pacijenata koji su primili vakcinu, bilo u grupi kojih su primili placebo, dakle koji nisu primili aktivnu vakcinu, niti su znali da je nisu primili.

"Desilo se da kada je analiza krenula već je bilo 94 takva slučaja, međutim, kada su urađene analize pokazalo se da kod onih koji su primili dve doze vakcine 90 posto zaštite je postignuto, odnosno manje od 10 posto pacijenata je dobilo kovid. Pričamo o pacijentima koji su vakcinisani kao zdravi ljudi, a onda je praćeno kakva je zaštita", naveo Trkulja.

Kako je rekao, ova vakcina se prima na 28 dana, prva doza prvog dana, a druga posle četiri nedelje. 

Doktor dalje razjašnjava da se veliki broj vakcina prima obično u dve doze u zavisnosti od toga kakav je tip vakcine. Najčešće se vakcine u kojima se daje živ oslabljen virus primaju samo jednom. S obzirom da je taj virus iako oslabljen živ, on se može replicirati u našem organizmu, što je dovoljno da naš imuni sistem stvori dovoljno jak odgovor.

"Kada su u pitanju vakcine koje koriste mrtve viruse ili njihove delove ili u ovom slučaju se koristi samo RNK koja prenosi informaciju kako da se sintetiše jedan deo virusa, obično je neophodna druga doza jer prva samo omogućava da organizam napravi model, a tek druga doza dovoljno jak imuno odgovor", kazao je Trkulja.

Zašto je Brazil atraktivna destinacija za istraživanje

Doktor Bojan Trkulja ističe da je Brazil velika zemlja s velikim brojem stanovnika, a ima veliku raznolikost, veliku mešavinu rasa što je bitno kada se ispituje lek ili vakcina da u fazi tri istraživanja bude što je moguće sličnija populaciji onoj koja je populacija sveta koja će tu vakcinu jednom primiti. 

Sledeći razlog zašto se većina istraživanja obavlja u Brazilu je, kako je rekao, što je veliki deo istraživanja faze tri otpočeo tokom leta, kada je na severnoj polulopti, kao i kod kod nas, aktivnost virusa bila smanjena, dok je na južnoj polulopti, dakle u Brazilu, bio u maksimalnom naletu i imao je najveći broj pacijenata.

"Jasno je da morate da idete ciljano na velika tržišta u velike zemlje gde možete da očekujete da ćete imati veliki broj potencijalno zaraženih, jer ako vi date kandidata za vakcinu u nekoj zemlji gde aktivnosti virusa nema, Kina je za to dobar primer poslednjih meseci – nema virus, vi praktično ne možete da ispitate da li je ta vakcina efikasna ili ne", smatra Trkulja.

Nezapamćena zdravstvena kriza

Ocenjuje da će ovo biti zauvek zapamćeno, kao i da je ovo situacija koja do sada nije viđena u istoriji medicine, kada je toliko napora koncentrisano od strane naučne zajednice, regulatornih tela, proizvođača ka pronalasku jedne konkretne vakcine.

Razlog je, kaže, logičan, jedna nezapamćena zdravstvena kriza koja je pogodila ceo svet i zbog toga možemo da očekujemo da ćemo u tih 12 do 18 meseci dobiti vakcinu.

Drugi razlog je, navodi Trkulja, što smo, kako kaže, pomalo imali sreće što je vrlo brzo po pojavi prvih slučajeva otkriven genetski kod koronavirusa zbog toga što je jako sličan onome što je bilo kod SARS-a. To je, ističe, omogućilo da se u onaj pretklinički period krene vrlo brzo.

Dodaje da, zahvaljujući tome, osim ove najavljene vakcine postoje još nekoliko vrlo obećavajućih kandidata za vakcinu koji imaju potpuno drugačiji mehanizam dejstva.

Trkulja je istakao i da je zahvaljujući aktivnosti Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja izdvojen značajan deo sredstava i lekova stavljen na pozitivnu listu, a da se očekuje da će se taj proces nastaviti i u idućoj godini. Takođe, očekuje i da će pre isteka godine biti još jedno proširenje liste inovativnim lekovima.