Све што сада желим је кригла хладног пива у бечкој кафани

Док свет стоји због коронавируса, многи верују да још није све изгубљено и да ће друга половина године бити боља. Песимистичне прогнозе кажу да је ово нешто најгоре што се свету догодило у последњих сто година, док има весељака који су убеђени да је ово све једна велика шала.

За Сузан Мануел, дугогодишњу портпаролку у мисијама УН широм света – није. Иако би, наравно, желела да се домогне фризера, па и маникира, има и битнијих ствари.

Иако, како каже, живи у мирном и пријатном Вудстоку, на два сата од Њујорка, свесна је велике патње људи у својој близини. И не само то, брине какав свет ће се из ове кризе изродити.

"Живот неће бити исти као пре, али да ли желимо да буде исти? До неких ствари ми више није стало. Целог живота сам путовала, што ми више није неопходно. Надам се да ћу поново моћи да се возим метроом и будем део разнородне масе људи у Њујорку. Наравно, желим да идем на концерте, у музеје и биоскопе… али више ме брине каква ће бити моја земља, јер у њој сада постоје невероватне поделе. Осећам опасност и волела бих да се вратим у време када сам се осећала сигурно. Али више од тога, надам се да ћу доживети да су опет сви сигурни у то да ће им бити добро. А САД су у овом тренутку далеко од тога", каже Сузан.

Новинар и пасионирани мотоциклиста из Берлина, Роберт Анецбергер, воли да прави планове за лето. Проучава могуће дестинације за вожњу са пријатељима. Али не верује да је то ове године могуће.

"У блиској будућности, а када то кажем мислим на лето, можда и касно лето… не верујем да ће много људи путовати. Не могу да замислим људе како масовно путују авионом у Шпанију или, на пример, фериботом у скандинавске земље", каже Роберт.

Вирус који је оголио застрашујућу неједнакост у САД 

Оно што посебно недостаје, каже Сузан, јесте интеракција са пријатељима, породицом али и свим људима који нас окружују, а да то не буде са страхом, предрасудама и подозрењем. Изнад свега жели друштво какво су Сједињене Државе некада биле.

"Овај вирус је оголио страшну неједнакост у земљи. Она је постојала и пре, али је сада нескривена. Осећате се беспомоћно јер не можете ништа да учините", објашњава. 

За Роберта је сада, каже, планирање било чега фрустрирајуће јер се не зна шта и када ће бити могуће.

"И заиста се плашим да ће 2020. за све бити, на неки начин, изгубљена година", сматра Роберт.

Сузан Мануел каже да не зна на коју "страну ће се на крају преломити", али да је веома битно да сви буду укључени у оно што следи и да је кључ у очувању природе. 

И можда није лоше окренути нови лист, пребацити календар на 2021. годину.

Само када би могло…

Кригла хладног пива, реалан сценарио за ово лето 

Можда зато жеље попут оне Горана Новаковића из Беча и нису тако лоше. Флаша хладног пива коју вам доноси конобар и није немогућ сценарио за ово лето.

"Ако буде све како треба, до 15. маја ћу чекати да ми келнер донесе једну криглу замагљеног, хладног, одличног аустријског пива. То је оно за чим чезнем највише, веровали или не", каже Горан.

У Аустрији већ попуштају рестриктивне мера.

"Овде немамо карантин иако је кретање и даље ограничено али се попушта стално помало. Од недавно је дозвољено и коришћење јавног превоза, не само за посао већ и до неког места за одмор", каже Горан.

Отворене су продавнице, тржни центри, а од 15. маја најављено је и отварање ресторана и кафића. А да ли ће моћи и до неког јадранског острва, остаје да се види.

"Оно што ме у овом тренутку стварно држи, то је одлазак на одмор. То је моје светло на крају тунела и зато мислим да би сви, бар из егоистичних разлога, требало да издрже и дочекају оно што нам стручњаци обећавају", каже Горан.

Убеђен је, како каже, да ћемо "победити корону, сто посто". 

Сви верују да ће криза изазвана коронавирусом проћи. Остаје питање колико ће нас променити. Набоље или на горе.

Зато није лоше преиспитати колико су нам планови оствариви, жеље скромне а нада истрајна.